Samo šest meseci nakon prikazivanja u Parizu, prve pokretne slike videla je i beogradska publika. Bila je 1896. godine, a kafana „Kod zlatnog krsta” postala je prvi srpski bioskop. Ipak, ono što je manje poznato je da je dve decenije kasnije u srpskoj prestonici otvoren je i jedan manji, privatni bioskop i da je bila reč o prvom takve vrste na Balkanu, a verovatno i šire!

 

Prvi privatni bioskop na Balkanu nalazi se u suterenu Kraljevskog dvora na Dedinju, Foto: Petar Marković

Kraljevski dvor na Dedinju, rezidencija Aleksandra i Katarine Karađorđević još uvek krije mnoge tajne koje tek treba da se odgonetnu. Jedna od njih, nalazi se u podrumu ovog velelepnog prestoničkog zdanja.

Reč je o privatnoj bioskopskoj sali, prvoj takve vrste na Balkanu, a možda i šire iako je to teško utvrditi. Bioskop je građen za kralja Aleksandra Karađorđevića i njegovu porodicu ’20-ih godina 20. veka kada i dvorac, a ne naknadno kao što je bio slučaj na drugim mestima – priča za Dnevno.rs Andrija Šošić, vodič na Kraljevskom dvoru koji je sada otvoren za javnost.

On dodaje da su filmovi tada bili crno-beli pa je u prvo vreme, iza posebnog paravana bio smešten i klavir koji je obezbeđivao muzičku pratnju za vreme gledanja filmova.

Na ovom mestu se o svemu vodilo računa. Na primer, kraljevska bioskopska sala je upadljivo zelene boje. Andrija objašnjava da to nije slučano!

– Film je smatran nečim čarobnim. Kažu da su i svetla bila zelena, a ne samo zidovi. Smatralo se da taj kontrast zelena – crno-bele slike, donosi još veću impresiju dok se gleda film. Tako se sticao utisak da je zaista u pitanju nešto čarobno – ističe Andrija.

 

Ulaz u Kraljevsku bioskopsku salu, Foto: Petar Marković

Koliko je mladi kraljevski par uživao u ovom luksuzu nije poznato. Kralj Aleksandar je ubijen u Marseju 1934. godine, a nakon 1941. čitava njegov porodica Karađirđević je napustila Srbiju.

Nakon 2. svetskog rata, dvor je došao u državni posed. Ostalo je zabeleženo da Josip Broz nije voleo da koristi ovo mesto i da je retko dolazio. Ipak, voleo je da gleda filmove!

Danas se čuvaju filmovi Džona Vejna koje je maršal SFRJ naročito voleo. Ali, ovde postoji mali apsurd – za razliku od svih koji su filmove u ovoj, kraljevskoj sali gledali sedeći u foteljama ispred platna, Tito je imao fotelju uzdignutu i odaljenu od svih!

Gosti su uvek sedeli dole, a maršal gore! Priča kaže da je Tito voleo da pozove predsednike republika i da njih smesti da gledaju film dok bi ih on posmatrao sa visine i gledao ko s kim priča, a ko ne komunicira. Tako je izvlačio zaključke ko je u dobrim odnosima, a ko se ne podnosi – priča Andrija.

Anegdota kaže da je ovakav tretman doživela i kraljica Elizabeta prilikom svoje posete Beogradu – ona je sama sedela dole, a Tito je sedeo gore.

– Verovatno je reč o psihološkom aspektu. Tito je hteo da pokaže da je iznad svih. Danas nismo sigurni da li je ova priča tačna, ali u Londonu, u njihovoj arhivi protokola, čuvaju podatak da je Titu, kada je uzvratio posetu Engleskoj, skrenuta pažnja na ponašanje – ističe Andrija.

Nakon povratka porodice Karađorđević u Srbiju, Kraljevski dvor je postao dom prestolonaslednika Aleksandra II i njegove supruge Katarine. Bioskopska sala je još uvek u funkciji i danas je opremljena najsavremenijom filmskom opremom.

* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!