Na pomen Ade Ciganlije većina prvo pomisli na kupanje. 'Beogradsko more' danas slavi 55 rođendan iako je istorija ovog mesta mnogo starija.

Ada Ciganlija je rečno ostrvo na Savi u Beogradu koja je veštačkim putem pretvoreno u poluostrvo. Takođe to je ime za susedno Savsko jezero nastalo pregrađivanjem Save i plaže na jezeru. Zbog blizine centru, lepe plaže i višestrukih oblika zabave, beg od vrućine ovde preko leta potraži preko 100.000 Beograđana tokom radnih dana i čak do 300.000 vikendom!
Ipak, priča o ovom mestu mnogo je starija…


Naziv „Ciganlija” verovatno potiče od keltskih reči „singa” i „lia”, koje znače „ostrvo” i „podvodno zemljište”. Naziv je dočaravao promenljivost vodostaja Save – pri niskom to je bila „Singa”, pri visokom „Lia”. Ada „Singalija” se vremenom pretvorilo u Ada Ciganlija.
U davna vremena, Ada je predstavljala daleku periferiju koja je dobijala na značaju samo u vreme ratova.
– Jedan od najranijih zapisa ratnih dejstava na Adi Ciganliji potiče iz 1688. U sukobu turske i austrijske vojske (čiji odredi su delom bili raspoređeni na Adi) teško je ranjen princ Eugen Savojski, koji će tridesetak godina kasnije predvoditi austrijsku vojsku u oslobodilačkom pohodu protiv Turaka. Opet, naravno, preko Beograda – piše Neda Todorović, hroničarka beogradskih dešavanja u svojoj knjizi „Povrtak košave u Beograd”.
Drugi interesantan zapis potiče iz 1788. godine kad je glavni logor austrijske vojske, koja je držala grad pod opsadom, bio smešten upravo na Adi. U njenim redovima protiv Turaka su se borile i posebne srpske jedinice, „frajkori”, čiji su pripadnici bili i Karađorđe i Aleksa Nenadović.


Posle oslobođenja Beograda od Turaka, Karađorđe je Adu poklonio komandantu beogradske varoši, Mladenu Milovanoviću, a knez Miloš Obrenović je nešto kasnije, 1821. godine, ostrvo proglasio za državno i narodno dobro i tako je i ostalo do današnjih dana.
Zbog lepote, Branislav Nušić je Adu nazvao „Vodeni cvet” i tu osnovao istoimene satirične novine. Od tada, pa kroz decenije, Ada je magično privlačila umetnike i pustolove, koji su očarani, na njoj ostajali, bilo kao stvaraoci ili zanesenjaci.
Prvo Evropsko prvenstvo u veslanju, 1932. godine održano je upravo na ovom mestu, a na Adi su izgrađene tribine za oko 2500 ljudi!


Ipak, 25. maja davne 1959. godine, Ada je počela da dobija oblik kakav danas poznaje. Zbog ovoga se ovaj dan slavi kao dan Ade Ciganlije.
Desna, „novobeogradska” strana Savskog jezera, nekada je bila – obična livada. Pregrađivanjem desnog rukavca, 1967. godine, Ada postaje poluostrvo, okruženo nasipom i omeđeno Savom sa jedne i Savskim jezerom sa druge strane.