U samom srcu Beograda, na Terazijama, odmah pored pekare 'Toma', na prilično neuglednom i slabo vidljivom mestu, stoji jedna ploča. Slova skoro da se više i ne vide. Reč je o spomenu na Miladina Petrovića… čoveka koji je na tek oslobođenu palatu 'Albanija' okačio trobojku slobode. Ovo je njegova priča...
Bilo je to u noći između 19. i 20. oktobra. Od tog događaja prošlo je više od 70 godina, ali se Dragoljub Dragan Lazić još uvek svega jasno seća.
Kako i ne bi kada su se tada vodile najkrvavije borbe za oslobođenje Beograda od nemačke okupacije, a Miladin Petrović, njegov saborac iz Osme crnogorske brigade okačio je trobojku na najvišu zgradu tadašnje prestonice – palatu Albanija.
Dragoljub Lazić se svega još uvek jasno seća, Foto: Dnevno.rs
– U prodoru brigade preko Terazija ka Kalemegdanu isprečila se, tada najviša i najutvrđenija zgrada u bici za oslobođenje Beograda – palata „Albanija”. Neprijatelj se vrlo uporno branio i dobro utvrdio. Sa svih spratova palate, ubitačnom vatrom ka Terazijama i bočnim ulicama, sprečavao je napredovanje brigade žestokom vatrom sa ravnog krova palate zgrade – počinje svoju priču za Dnevno.rs Dragoljub Dragan Lazić, učesnik borbi za oslobođenje Beograda.
Kako je srpska prestonica već bila dovoljno napaćena i više puta rušena, iz Štaba je postojalo jasno naređenje da se palata ne ruši artiljerijom. I tako je ostalo samo jedno – zauzeti palatu pomoću grupe iskusnih i hrabrih ratnika.
Negde u vreme priprema za ovu akciju Miladinu Petroviću, borcu 2. 4 bataljona brigade, rodom iz Nepričave kod Lajkovca, prišle su dve devojke pružajući mu paket.
– Rekle su mu: „Evo, ovo je dar omladine Beograda vama oslobodiocima grada”. Miladin je raspakovao paket i pred njim se razvila velika trobojka. Zahvalio se omladinkama i rekao da će zastavu istaći na najvišoj zgradi u Beogradu. „Na palati ‘Albanija’?”, pitale su one. „Baš na palati ‘Albanija'”, odgovorio je Miladin – seća se Dragoljub Lazić.
I tako je Miladin, kada je sa grupom bombaša krenuo u osvajanje „Albanije” sa sobom poneo i zastavu.
Borbe su bile krvave. Vodile su se bukvalno za svaki sprat zgrade. Miladin je među prvima uspeo da izađe na krov zgrade i odmah je istakao zastavu. Tako se ona ponosno zavijorila najavljujući slobodu još okupiranom gradu.
– Dugo se nije znalo šta je bilo sa Miladinom Petrovićem. Pričalo se da je tom prilikom poginuo, ali to nije istina. Ranjen je i ja sam o njemu tih dana napisao članak za zidne novine. Brzo je preboleo rane, ali je nažalost poginuo na Sremskom frontu, 8. decembra 1944. godine, kod sela Kaiševac ne dočekavši kraj rata i konačno oslobođenje – priča Dragoljub Lazić.
Spomen-ploča na palati Albanija, zaboravljena i zapuštena, Foto: Petar Marković
Tačno 45 godina kasnije, 19. oktobra 1989. godine, uz prisustvo boraca Osme crnogorske brigade i velikog broja Beograđana na palati „Albanija” otkrivena je spomen ploča Miladinu Petroviću u znak sećanja na njegov podvig.
Ipak, o njoj, izuzev nekoliko boraca danas niko više ne vodi računa, a osim po nekih zaljubljenika u istoriju, ove priče se niko više ni ne seća.
Ali to je već priča o zaboravu i nama…
Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
