Za većinu današnjih Beograđana Savamala je jednostavno 'onaj tamo ružni deo kod Save'. Taj godinama zapušteni deo prestonice jeste poslednjih godina postao utočište za umetnike i dizajnere, ali svoje istorijsko proznanje tek čeka.Da li ste znali da su na tom mestu ispaljeni prvi hici u Velikom ratu?
Nakrivljene kuće sa polu urušenim fasadama… večito zagušen saobraćaj, vozači koji trube i probijaju se između tramvaja i kamiona… užurbani prolaznici koji kao da ne bi da se tu zadržavaju… I zaista, nije ovo deo Beograda u koji ljudi dolaze već kroz koji samo prolaze… jedan sasvim običan dan u Savamali.
A nije uvek bilo tako… Savamala je bila zamišljena kao centar Beograda ali to, iz ovog ili onog razloga, nikada nije postala.
Nekad i sad: Savamala – raskrsnica Karađorđeve i ulice Braće Krsmanovića
Novija istorija Savamele počinje početkom 18. veka. Austrougari koji su postali privremeni gospodari Beograda došli su na ideju da srpsko stanovništvo uz utvrđene varoši presele na deo uz Savu.
Malo posle, knez Miloš je imao zamisao da ovde preseli pristanište i tu razvije trgovački deo grada. Tada je stanovništvo koje je živelo tu raseljeno (dobrovoljno i nasilno) na Palilulu, a podignuti su dućani i doseljeni trgovci.
Za vreme druge vlade kneza Mihaila Savamala je nastavila da dobija na značaju. Promene u ovaj kraj stižu krajem 19. veka s dolaskom železnice, kada je 1884. godine s prvom prugom izgrađena i Železnička stanica, a nedaleko od nje i prvi železnički most na Savi. Nešto kasnije, kreće i tramvajska pruga koja je stanicu povezala sa Zapadnim Vračarom i Slavijom.
Nekad i sad: Brankov most – 1941. i 2014.
Dosta Beograđana, među njima i oni koji žive ovde, ne znaju da postoje delovi Savamale koji izgledaju isto kao i pre jednog veka.
– Savamala danas izgleda gotovo identično u odnosu na vreme kada su se odvijali neki važni istorijski događaji, poput Prvog i Drugog svetskog rata. Dakle, te ulice i te fasade su svedoci nečeg izuzetno važnog što se desilo pre jednog veka. To mora da se zna, i na to mora da se podseća! Ne smemo da dopustimo da izgubimo takvo istorijsko blago zbog nepoznavanja – kaže za Dnevno.rs Bane Gajić, član opštinskog veća opštine „Savski venac” i čovek koji je nedavno napravio vredan poduhvat fotografišući istorijska mesta Savamele.
Nekad i sad: Savamala – 1944. i 2014.
Poslednjih godina ovaj deo Beograda postao je stecište prestoničkih umetnika i dizajnera budeći ovo mesto i odvajajući ga od zaborava. Festival „Mikser” uspeo je da u ovaj zapušteni deo prestonice dovede nove ljude i… novu nadu.
Ipak, na istorijsko priznanje Savamala još uvek čeka.
Osim razvoja trgovine i urbanizma ovde se, početkom 20. veka zbio jedan važan događaj – upravo u Savamali, u ulici braće Krsmanović, ispaljeni su prvi meci u Velikom ratu.
– Svedoci smo da ove godine čitav svet obeležava stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, a taj globalni događaj bez presedana je počeo upravo tu, na obali Savamale, i to ispred kuća koje i dan danas postoje u nepromenjenoj formi – objašnjava Bane Gajić.
Na pomenutom mestu nema nikakve oznake ili table koja bi pokazala da se ovo mesto razlikuje od bilo kog drugog, zapuštenog i zanemarenog budžaka Savamale. A ne mora da bude tako…
– Zamislite da na obali Temze u Londonu postoje četiri kućice ispred kojih su ispaljeni prvi hici u Prvom svetskom ratu. Mislim da nema osobe, bar u Evropi, koja ne bi sada znala za te kućice – zaključuje naš sagovornik.
Nekad i sad: Savamala – Odbrana Beograda, oktobar 1915. i izgled 2014.
Zašto „Savamala”?
Savamala je gradsko naselje Beograda koje obuhvata Karađorđevu, Nemanjinu, Kneza Miloša, Kraljice Natalije, Balkansku i Prizrensku do kafane „Zlatno burence”, zatim Kosmajsku i Pop Lukinu ulicu.
Čak i njen naziv za većinu Beogrđana predstavlja enigmu. Naime, nije reč o „maloj” Savi (nije „Sava mala”) već o spoju reči „Sava” i „mala” (od turske reči „mahala”). Dakle, reč je o „varoši na Savi”.
