Tog dana mnogo je ljudi izašlo na ulice i skupilo se ispred crkvi. Iako pod neprijateljskom vlašću, život u okupiranom Beogradu se nastavljao. Ljudi su kupovali, prodavali, a bilo je i onih koji su krenuli na nedeljnu liturgiju. A onda se začula avionska rika... Bio je Uskrs 1944.

Sa pogledima punim i straha i nade, Beograđani su 16. aprila 1944. godine gledali u nebo. Bila je nedelja, prvi dan pravoslavnog Uskrsa i mnogo je sveta bilo na ulicama. Mnogi su verovali da su avioni uvod u vojnu invaziju saveznika i konačno oslobađanje od okupatora.

A onda se dogodilo bombardovanje…

Saveznici su 1944. godine Beograd bombardovali 11 puta. Najteže žrtve zabeležene su tokom napada 16. i 17. aprila 1944. godine. Stanovništvo nije bilo upozoreno niti je verovalo da će saveznici u ratu, prestonicu Jugoslavije bombardovati takvom žestinom. A bio je i Uskrs…

– Savezničko bombardovanje Beograda 1944. godine, na Uskrs, bilo je po svojim razmerama i posledicama jednako užasno, ako ne i tragičnije nego nemačko bombardovanje 6. aprila 1941. godine. Saveznici su bombardovali Beograd sa istom surovošću sa kojom su bombardovali Lajpcig, Drezden i Berlin, tj. Nemce, svoje arhineprijatelje – rekao je Vladan Vukosavljević, gradski sekretar za kulturu na otvaranju izložbe „Zagledan u nebo” na Kalemegdanu. Na izložbi su izložene fotografije razaranja i posledica koje je Beograd pretrpeo.

Ove godine se navršava tačno 70 godina od tih događaja. Grad se oporavio, ali ima onih koji još uvek pamte…

Samo prilikom uskršnjeg bombardovanja 1944. godine srušeno je tadašnje porodilište u Krunskoj ulici (nalazilo se na mestu gde je danas Zavod za zaštitu zdravlja studenata). Pogođena je Palata Albanija u kojoj se nalazilo sklonište. Niko od ljudi unutra nije preživeo.

Bombardovanje je nastavljeno 17. aprila, kada je pogođen logor Sajmište. Poginulo je 60 logoraša, a oko 150 je ranjeno.

Stradale su Bajlonijeva i Kalenićeva pijaca, prepune sveta, kao i Crkva Aleksandra Nevskog. Postoji priča, potvrđena i od strane nekoliko medija, da je na jednoj neeksplodiranoj bombi pronađenoj u centru Beograda pisalo „Srećan Uskrs!”.

Broj poginulih nikada nije bio sa sigurnošću utvrđen. Po nemačkim izvorima samo u Uskršnjem bombardovanju poginulo je 1.160 Beograđana, 343 nemačkih i 96 italijanskih vojnika, od toga 250 nemačkih vojnika na glavnoj železničkoj stanici, a u skladištu Banovo Brdo 46 Nemaca i 96 Italijana. Povređeno je preko 5.000 civila.

Preliminarni podaci do kojih je došla jugoslovenska vlada u izbeglištvu govorili su o oko 3.000 žrtava u Beogradu i 1.200 u Zemunu.

Sahrane su trajale danima, a groblje je bilo otvoreno 24 sata.

Bombardovanje se nastavilo sve do 3. septembra 1944. godine.

U okviru kompleksa beogradskog Novog groblja, nalazi se spomenik beograđanima poginulim tih meseci. Jedanaest betonskih humki podseća na rovove u kojima su 1944. godine sahranjeni nastradali. Na posebnim pločama ispisana su imena 313 identifikavanih žrtava i podaci o 78 neidentifikovanih žrtava muškaraca, 71 žene i 16 dece.

Izložba „Zagledan u nebo”

Za potrebe izložbe korišćene su i fotografije građana, koji su se odazvali javnom pozivu za saradnju, i Javnom preduzeću „Beogradska tvrđava” ustupili fotografije iz svojih privatnih zbirki i kolekcija. Još neke od fotografija možete pogledati u galeriji.