Prošlo je skoro sedam decenija otkad je prestižni skuter počeo da krasi domaće ulice.
Vespa je jedan od najvećih fenomena 20. veka. Proizvedena je u 125 modela i više od 25 miliona primeraka. Smatraju je remek-delom blistave ideje konstruktora Koradina d’Askanija, pa je danas neizbežan eksponat svih muzejskih postavki istorije motorizacije.
U Udruženju istoričara automobilizma u Beogradu Vladimir Veselinović, čovek koji je napisao knjigu “Legendarna vespa”, čuva priču o beogradskim počecima ovog neobičnog skutera. Baš Veselinović je i autor knjige “Prvi automobil u Beogradu”.
– Punih 70 godina od dana kad je nastao prvi primerak ovog skutera, njen sociološki i kulturološki značaj daleko prevazilazi onaj prvobitni – tehnički. “Vespa” je postala način života, zaštitni znak porodice, dizajnerski pravac, simbol romantike… Ona je kult i simbol epohe – objašnjava sagovornik Novosti.
Gradski dvotočkaši
Dok je vespa u Evropi doživljavala veliku ekspanziju i popularnost, kod nas je ušla nekako tiho i na mala vrata.
U Beogradu, početkom pedesetih, mladi su imali “štraftu” (korzo) u Knez Mihailovoj, gde su se slučajni pogledi pretvarali u ćaskanje kod “Međeda” uz tulumbe i bozu. Sledio bi poziv na igranku na Zvezdinom košarkaškom igralištu na Malom Kalemegdanu, gde su se uz rokenrol svirku Mileta Lojpura rađale nove ljubavi. Žeđ se gasila “koktom”, kabezom i klakerom, ali i vermutom i “ljutom” – seća se Veselinović.
Beba Lončar
Prvi jugoslovenski kolor film “Ljubav i moda” počinjao je kadrovima u kojima legendarna glumica Beba Lončar vozi ovaj motocikl beogradskim ulicama.
To je bio jedan od “okidača” nastajanja prvih posleratnih modnih trendova.
Bioskop je u to vreme bio nezaobilazna zabava. Kultni film “Bal na vodi” je izazivao nezapamćene gužve, bilo je onih koji bi ga odgledali i po desetak puta. Zapadnjačke novotarije su polako stizale kod nas i postajale deo svakodnevnog života. Bilo je pitanje vremena kada će se scena romantične vožnje vespom iz filma “Praznik u Rimu” sa Odri Hepbern i Gregori Pekom preslikati na beogradske ulice.
– Gradom se išlo uglavnom peške ili biciklom. Bilo je nešto malo motocikala iz ratne reparacije. Automobili su bili privilegija, a privatni – vrlo retki. Uvoz nije bio dozvoljen, a posedovanje pasoša bilo je daleki san. Tada se neko setio da pokloni iz inostranstva nisu zabranjeni. I tako, počeli su da stižu “pokloni” – priča Veselinović.
Prva vespa se u Beogradu pojavila krajem oktobra 1952. godine. Naime, beogradska pošta broj 1 kupila je za svoje potrebe dve “vespe” za raznošenje poštanskih uputnica.
– Kako se investicija pokazala vrlo uspešnom za obavljanje posla, poručeno je još 20 primeraka. Ubrzo su se na beogradskim ulicama pojavile i prve vespe privatnih vlasnika – ističe sagovornik Novosti koji je dugo proučavao istorijat i čuo mnoge urbane legende o tome ko su bili prvi “vespaši” u Beogradu.
Kako mi je otac pričao, prvu vespu je imao Gradimir Bončić, reprezentativac Jugoslavije u streljaštvu. On je posle osvojene srebrne medalje na svetskom prvenstvu 1954. u Karakasu kao nagradu poželeo vespu. I dobio ju je. Naredne godine vespu je nabavio moj kum Radivoj Frušić. Moj otac Voja je aprila 1958. godine uvezao iz Italije novu “vespu 125”, kupljenu u Trstu kod Rodolfa Retla. Ja sam je nasledio, a vozim je i danas i čuvam kao najveće blago – priča Vladimir Veselinović.
Prvi vozači
Autor knjige “Legendarna vespa” donosi još neobičnih podataka o ovom motoru, čuvajući ih od zaborava. Jedan od njih je da je dobila ime po osi.
– Evo još imena vlasnika “vespi” iz tog vremena: Zoran zvani Zid, Mića iz grupe “Amigosi”, neki Čile sa Crvenog krsta, diplomata Sava Martinović, izvesni Šiško kurir japanske ambasade, Mišel “Balkanski”… i još mnogi čija imena ne znam. Skupljali su se kod francuske čitaonice, “Kod Konja”, pa kod “Madere” – seća se Veselinović.
Pojava vespe na našim ulicama je izazvala senzaciju, predstavljala je obećanje boljih vremena i ulivala je optimizam za budućnost. Mladići na vespama su ponosno vozili gradom izmamljujući uzdahe mnogih devojaka. Došle su šezdesete. Skutera je sve više, pojavljuju se “ljuti konkurenti” – “lambrete” i “prime”, ali “vespa” je i dalje neprikosnovena.
Trke u Beogradu
Velika ekspanzija gradskih skutera kulminirala je organizovanjem pravih trka održanih 1963. godine. Prva se odigrala na Košutnjaku, gde su se vozila tri kruga, uz učešće devet takmičara.
Pobedio je Dane Rakić na “dži-esu”, drugi je bio Siniša Sabljić, na “vespi 150”. Sledeća trka je održana na stazi Ušće, u okviru auto-moto trka, gde se vozilo pet krugova. Istovremeno su vožene dve kategorije, gde se Sabljić revanširao Rakiću, stigavši pet sekundi pre njega.
Istorija “Ose”
Prvi prototip, “MP5”, nazvan “paperino”, izrađen po projektu inženjera Renca Spoltija doživeo je neuspeh. Dr Enriko Pijađo je poverio zadatak inženjeru Koradinu d’Askaniju da pronađe brzo rešenje.
Iskusni konstruktor aviona i avionskih motora imao je ideju o ultraekonomičnom i praktičnom vozilu. Pri konstrukciji karoserije je primenio osnovni princip projektovanja aviona: težina sastava ne sme da ide na štetu čvrstoće i krutosti. “Vespina” školjka, sastavljena od čeličnih limova, imala je veću krutost od cevastog rama iste mase, i bila je mnogo lakša za proizvodnju i montažu.
Motor se nalazio u istom kućištu sa menjačem i neposredno je pogonio zadnji točak, bez elemenata podložnih habanju. Pokretao ju je pouzdan jednocilindarski dvotaktni motor, prinudno hlađen vazduhom. Komanda trostepenog menjača se nalazila na levoj ručici upravljača sa direktnim pogonom na zadnjem točku.
Paljenje je bilo magnetno, startovanje nožnim pokretačem – kurblom. Prednje oslanjanje je bilo vrlo slično prednjem točku stajnog trapa aviona, što je olakšavalo zamenu pri gumi defektu.
