Dvorac Šlos prilično je misteriozno mesto nepoznato većini Srba osim oko 4000 stanovnika Golubinaca, malog sremskog sela u kojem se nalazi. Zato je danas uglavnom tajna priča da se upravo tu, pre oko dva veka, odvijala prava ljubavna drama koja je uključivala i jednog od najvećih kompozitora svih vremena - Ludviga van Betovena.

 

Žanet d’Hontar i Ludvig van Betoven bili su vršnjaci. Oboje su rođeni 1770. godine i još u najranijoj mladosti su se “zagledali” jedno u drugo. Kompozitor je damu relativno visokog društvenog položaja opisao kao zanosnu plavušu sa anđeoskim glasom, a izgleda da ni ona nije bila ravnodušna na udvaranja mladog dvorskog muzičara.

Njihova ljubav brzo je planula i bila iskrena, žestoka i… kratka. 

Uz blagoslov roditelja i podršku sredine Žanet je rešila da se uda za, daleko bogatijeg i uglednijeg plemića, gardijskog kapetana Karla fon Greta.

Betoven je bio očajan, ali pravi emotivni slom nastupio je kada je čuo da njegova prva ljubav odlazi sa suprugom u najjužniju i verovatno najnegostoljubiviju pokrajinu Austrougarskog carstva – Vojvodinu.

Kapetan Fon Gret dobio je prekomandu na samu granicu carstva i smeštaj u malom sremskom selu Golubincima u dvorcu Šlos.

Ali, ovo nije bio kraj ljubavne priče kompozitora i lepe plemkinje!

Tajna pisma

Iz Beča u Golubince, i istim putem uzvodno, uskoro je krenula tajna ljubavna prepiska.

– Puno srce daje slabiji zvuk. Prazno odjekuje iz svih tonova. Oseća se, ipak, njegova žudnja i ah! Razume se njegova nema čežnja – pisao je Betoven svojoj dalekoj plamkinji istovremeno pretačući svoju žudnju u note i neke od najlepših kompozicija koje će ikada uraditi.

– Mene od tebe rastaviše, to je prevelik bol za moje srce – odgovarala je Žanet, otkrivajući da i ona nije ravnodušna i da se, možda, pokajala zbog svog izbora.

Samo odabrane i odane poštonoše prenosile su ovu prepisku od Golubinaca do Beča. Svoja ljubavna piskaranja i kompozitor i dvorska dama su retko potpisivali, verovatno iz straha da ne padnu u pogrešne ruke, ali ih je rukopis ipak izdavao. Obimna kolekcija pisama danas se nalazi u Betovenovom muzeju u prestonici Austrije.

 

Ne zna se sa sigurnošću šta je na kraju bilo sa dvoje ljubavnika i njihovom romansom. Njihova prepiska verovatno je vremenom zamrla, a strast se ohladila. Žanet je tako nestala sa istorijske scene, a Betoven sa svojim vanvremenskim kompozicijama i delima koja i danas obožavaju milioni, zauvek na njoj ostao.

Ipak, jedno pismo sačuvano u Beču možda može da da prigodan kraj ovoj priči. U njemu Žanet detaljno opisuje i crta put do Golubinaca i dvorca Šlos. Romantičari veruju da je ovo dokaz da je, makar jednom, tajno, kompozitor došao u Srem i još jednom video svoju nikada prežaljenu draganu.