Jakov Pavlov, mladić od 25 godina, predvodio je vod 13. Gardijske armije u bici za Staljingrad. Ni po čemu se nije razlikovao od stotina sovjetskih mladiće, regrutovanih i pozvanih da brane otadžbinu... tj. sve dok septembra 1942. nije dobio naređenje da zauzme i brani zgradu na trgu "9. januar".

 

Na današnji dan obeležava se 75. godišnjica od pobede Sovjeta tokom bitke za Staljingrad tokom Drugog svetskog rata. Sovjetska pobeda kod Staljingrada najveći je poraz nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu koji je predstavljao prekretnicu u najvećem ratnom sukobu u istoriji.

Trupe nemačkog feldmaršala Fridriha fon Paulusa kapitulirale su 2. februara 1943. opkoljene vojnicima Crvene armije, posle krvave bitke koja je u julu 1942. počela za taj grad na obali Volge, važan tranzitni centar na putu za Kavkaz i njegove bogate resurse nafte i gasa.

Prema ruskim zvaničnim podacima, poginulo je oko dva miliona ljudi sa obe strane. Pobeda je na kraju pripala Sovjetima, a sudbina ovog čoveka možda najbolje opisuje zašto je do toga došlo.

Jakov Pavlov, običan mladić koji je ušao u istoriju

 

Jakov Pavlov, mladić od 25 godina, predvodio je vod 13. Gardijske armije u bici za Staljingrad. Ni po čemu se nije razlikovao od stotina sovjetskih mladiće, regrutovanih i pozvanih da brane otadžbinu… tj. sve dok septembra 1942. nije dobio naređenje da zauzme i brani zgradu na trgu “9. januar”.

Danas, ovo zdanje poznato je po njegovom imenu!

Pavlovljeva kuća se pre juna 1942. godine ni po čemu nije razlikovala od stotina sličnih zgrada koje su postojale u centru Staljingradu u prvim decenijama 20. veka – solidna četvorospratnica, izgrađena paralelno uz obalu Volge, na velikom trgu “9. januar”, u kojoj su živele mnogobrojne bezimene radničke porodice sovjetske Rusije.

Tako je bilo sve do septembra 1942. godine i napada Nemačke. Ironično, Jakov Pavlov u tom trenutku nije bio ništa više od običnog vojnika, ali je komandant voda 13. Gardijske armije bio ranjen i Jakovu je prepustio vođstvo.

Preuzimanje zgrade od Nemaca bilo je krvavo i napad su preživala samo četvorica ruskih vojnika, među njima i Pavlov. Oni su sami nastavili da brane zgradu i uspeli su da zadrže položaj do dolaska pojačanja, nekoliko dana kasnije.

Sada je bilo 25 branilaca. Okružili su zgradu bodljikavom žicom i minskim poljima, postavili protiv-tenkovska i mitraljeska gnezda na prozorima i zabarikadirali se unutra.

Zarad bolje interne komunikacije i doturanja opreme, probili su prolaze u zidovima u podrumu i na gornjim spratovima i iskopali rov do sovjetskih spoljnih položaja. Namirnice su dostavljane kroz rov ili pomoću brodova koji su prelazili reku, uprkos nemačkim vazdušnim udarima i artiljeriji.

 

Ipak, održati poziciju u Pavlovljevoj kući bilo je pakleno. Hrana, a pogotovo voda uvek je nedostajala. Nije bilo dovoljno kreveta, pa su branioci pokušavali da spavaju na izolacionoj vuni pokidanoj sa cevi, ali im ni to nije polazilo za rukom jer su Nemci zgradu gađali i danju i noću.

Svaki put kada bi nemačka pešadija ili tenkovi pokušali da pređu trg i približe se kući, Pavlovljevi ljudi su na njih otvarali snažnu vatru iz podruma, sa prozora i sa krova.

Nebrojano nacista zauvek je palo na trgu “9. januar” zahvaljujući hrabrim braniocima iz ovog zdanja, a njihova hrabrost i odlučnost da po svaku cenu odbrane zgradu postala je trn u oku Nemaca. Postoji podatak da je zgrada na trgu “9. januar” bila obeležena kao tvrđava na nacističkim mapama.

Zdanje koje je odbilo da se pokori

Odbranu zgrade činili su i ruski civili. Oni su zajedno sa vojnicima nastavili da žive u podrumu sve vreme opsade. Izdržali su žestoke i danonoćne borbe od 23. septembra do 25. novembra 1942. godine, kada su konačno pristigle i druge sovjetske trupe i kada je izvršen kontranapad.

Pavlovljeva kuća postala je simbol tvrdoglavog otpora Sovjetskog Saveza tokom Staljingradske bitke. Branioci koji zapravo nije bilo više od desetak stali su na put milionskoj nacističkoj mašineriji poznatoj po tome što je gradove, pa i čitave države osvajala za nekoliko nedelja.

Ovde, isped jedne polu-srušene kuće, koju su branili civili i šačica vojnika, ostali su više od dva meseca, a da nisu uspeli da je osvoje. Nakon rata, ponosni branioci ovog zdanja hvalili su se da su Nemci imali više žrtava ispred Pavlovljeve kuće, nego što su imali tokom napada na Pariz.

Zgrada je ostavljena u stanju u kojem je zatečena na kraju bitke, kao spomenik, a i danas se može posetiti.

  

A Jakov Pavlov?

 

Jakov Pavlov, mladić od 25 godina koji je organizovao i hrabro vodio odbranu kuće koja danas nosi njegovo ime dočekao je da vidi kraj rata i veliku pobedu Sovjetske Rusije. U junu 1945. proglašen je za Heroja Sovjetskog Saveza.

Za vreme Velikog otadžbinskog rata učestvovao je u više bitaka na Jugozapadnom frontu, Staljingradskom frontu, 3. ukrajinskom frontu i 2. beloruskom frontu. Pavlov je komandovao mitraljeskom jedinicom i izviđačkom jedinicom i imao je čin višeg poručnika.  

Pavlov je dobio Orden Lenjina, Orden Oktobarske revolucije, dva Ordena Crvene zvezde i više medalja.

 

Preminuo je 1981. u 63 godini života.



loading...