Jovan je rođen u Carigradu, za vreme vladavine cara Lava I (401 – 474). Roditelji su mu bili vrlo imućni, ali on se u ranoj mladosti predao veri, pa je kroz nekoliko godina zajedno sa jednim monahom pobegao u manastir u Maloj Aziji.

Jovan je idućih šest godina proveo u tom manastiru, i u potpunosti se predao službi Bogu. Međutim, kako govore crkvena predanja, nakon tih šest godina, Jovan je sve češće padao u iskušenje da se odrekne monaškog života, vrati se roditeljima i nastavi da živi kao plemić. To je, napokon i uradio.

Vratio se roditeljskom domu, ali je tamo shvatio da je podlegao đavoljem iskušenju i umesto toga, u porodični dom je ušao obučen kao siromah, a roditeljima se nije predstavio kao njihovo dete, već upravo kao običan prosjak.

Nastanio se u njihovom dvorištu, gde je preživljavao zahvaljujući milosti sluga svojih roditelja koji bi mu dodavali ostatke obroka. Tri godine je Jovan proveo u dvorištu svojih roditelja, moleći se Bogu za spas njihovih duša.

Uskoro se veoma razboleo. Kada je osetio da mu se bliži sudnji čas, napokon se javio roditeljima i rekao im ko je on zaista. Kako bi dokazao da je zaista njihovo dete, pokazao im je skupoceno jevanđelje koje je upravo od njih i dobio, i koje je uvek imao kraj sebe.

Time je Jovan spasao svoju i dušu svojih roditelja. Preminuo je oko 450. godine.

Crkveni spisi kažu da je Jovanova sudbina dobra pouka o snazi molitve. Svaki vernik koji i posumnja u njenu delotvornost, na osnovu Jovanove sudbine shvatiće da Bog čuje molitve, a ako ih i ne usliši odmah, to je zbog nedostojnosti molitve, zbog toga što vernik želi nešto pogubno po njega, ili zapravo odlaže ispunjenje molbe do podesnijeg trenutka. 

Otac Jovan Kronštatski piše: “Kao što mi kroz električni telegraf brzo opštimo s licima, udaljenim od nas, tako kroz živu veru, kao kroz kakav telegraf, mi brzo opštimo s Bogom, s anđelima i svetiteljima. Pusti po telegrafu vere molbu svoju k Bogu ili svetiteljima i odmah ćeš dobiti odgovor.”

Današnja molitva posvećena je sreći i zdravlju i glasi:

“Kao nezalaznu svetlost mislenog Sunca, hvalimo te u pesmama mi koji smo se sabrali danas. Zasijao si onima koji behu u tami bezumlja i sve si ih uzveo ka božanskim visinama, ukrasu Divejeva, sveti, čvrsti temelju otaca i isposnika.”