Boris Jeljcin postao prvi predsednik Ruske Federacije – 1990. godine

Jeljcin
Wikipedia/Kremlin.ru

Na današnji dan 1990. Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin je 26. marta 2002. izabran za novog predsednika Rusije.

 

Boris Nikolajevič Jeljcin je bio predsednik Rusije od 1991. do 1999. godine.

Pod veću pažnju javnosti dolazi u maju 1990. godine kada je izabran za predsednika ruskog parlamenta u kojem je otvoreno promovisao ideju ruske nezavisnosti. U junu iste godine ruski deputati su inaugurisali nadređenost republičkih zakona nad zakonima sovjetske federacije, a mesec dana nakon toga Jeljcin je demonstrativno istupio iz komunističke partije.

U junu 1991. godine izabran je za prvog predsednika Ruske Federacije, a potom je grupa vodećih ortodoksnih komunista (potpredsednik Genadij Janajev, šef KGB-a Krjučkov, ministri odbrane i unutrašnjih poslova Jazov i Pugo) je pokušala u avgustu 1991. godine uz pomoć vojske državnim udarom da zaustavi raspad Sovjetskog Saveza.

Krajem avgusta 1991. godine Jeljcin je potpisao dekret o zabrani delovanja KPSS-a i konfiskaciji partijske imovine, a početkom decembra iste godine, uz podršku predsednika parlamenata Ukrajine i Belorusije, Kravčuka i Šuškeviča, Sovjetski Savez bio je izbrisan s političke karte sveta.

Dogodilo se na današnji dan:

1167. Vojska udruženih italijanskih gradova Lombardijske lige porazila je u bici kod Lenjana trupe nemačkog cara Fridriha I Barbarose.

1453 – Nakon duge opsade Turci su osvojili Konstantinopolj (Carigrad) i ubili cara Konstantina XI Paleologa.

1500 – Portugalski moreplovac Bartolomeo Dijaš, koji je otkrio Rt Dobre Nade, utopio se u brodolomu na olujnom moru.

1839 – Uspostavljeni su diplomatski odnosi Srbije i Velike Britanije.

1868 – U Topčideru, u Beogradu ubijen je knez Mihailo Obrenović. Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.

1894 – Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg, autor filmova “Šangaj ekspres” i “Plavi anđeo” u kojima se proslavila Marlen Ditrih.

1903 – U Beogradu su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena Draga Mašin. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Novi kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević.

1914 – U sudaru britanskog putničkog broda “Carica Irske” i norveškog teretnjaka “Storstat” na reci Sent Lorens u Kanadi poginulo je najmanje 1.012 ljudi.

1917 – Rođen je američki državnik Džon Ficdžerald Kenedi, predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963. kada je ubijen u atentatu u Dalasu.

1929 – Prvi zvučni film u koloru “On with the Show” prikazan je u Njujorku.

1942 – Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džon Barimor, poznat po ulogama ljubavnika u doba nemog filma (“Romeo i Julija”, “Dr Džekil i mister Hajd”, “Raspućin i carica”).

1953 – Novozelanđanin Edmund Hilari i Nepalac Tenzing Norgaj, osvojili su, prvi u svetu, Mont Everest (8848), najviši planinski vrh na svetu.

1968 – Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Rodeziji zbog rasne dikriminacije režima Jana Smita.

1972 – Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR Leonid Brežnjev i predsednik SAD Ričard Nikson potpisali su u Moskvi deklaraciju kojom je otvorena era boljih, miroljubivih odnosa dve svetske sile.

1979 – Umrla je zvezda nemog filma Meri Pikford. Sa Daglasom Ferbanksom, D.W. Grifitom i Čarli Čaplinom osnovala je 1919. kompaniju “United Artists Corporation”.

1985 – Na stadionu “Hejsel” u Briselu, u neredima pred finalni meč evropskog Kupa šampiona izmedju italijanskog prvaka “Juventusa” i engleskog “Liverpula”, poginulo je 39 i povređeno više od 400 ljudi, uglavnom italijanskih navijača.

1990 – Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin je 26. marta 2002. izabran za novog predsednika Rusije.

1994 – U izbeglištvu u Čileu umro je Erih Honeker, komunistički lider i predsednik Istočne Nemačke od 1976. do 1989. kada je, pod pritiskom masovnih antirežimskih protesta, bio primoran da ode sa vlasti. Pod njegovim nadzorom izgrađen je 1961. Berlinski zid, simbol “hladnog rata” između Istoka i Zapada.

1997 – Loran Kabila preuzeo je dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo (bivši Zair), 12 dana nakon što su njegove snage, u sedmomesečnom gradjanskom ratu, porazile armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Sekou.

1999 – Hrvatska je odbila zahtev Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu za pokretanje istrage o zločinima počinjenim nad srpskim civilima u operaciji “Oluja” u avgustu 1955.

2001 – Četvorica sledbenika Osame Bin Ladena, šefa terorističke mreže Al-Kaida osudjena su u Americi za planiranje ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavljanje bombi u dve američke ambasade u Africi.

2003 – Na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu preminuo je bivši načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske i haški zatvorenik, privremeno pušten na slobodu radi lečenja, Momir Talić.

2003 – Američki predsednik Džordž Buš povukao je naredbe od pre 11 godina koje su omogućile uvođenje sankcija bivšoj Jugoslaviji. Na snazi su ostale sankcije koje se odnose na bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i njegovu porodicu.



loading...