Crkva i vernici danas slave Svetog Porfirija, episkopa Gaskog, svetitelja koji je živeo u 4. i početkom 5. veka.

 

Sveti Porfirije mladost je proveo u Solunu u kući bogatih roditelja, ali je onda rešio da se odrekne zemaljskog dobra i u Misirskoj pustinji se posveti molitvi. Tu se zamonašio i proveo pet godina.

Onda je posetio Svetu Zemlju u društvu prijatelja Marka. Blizu Jerusalima par je proveo još pet godina u nekoj pešteri u molitvi i postu. 

Međutim, tada Svetog Porfirija snađe velika bolest od koje je potpuno izgubio snagu u nogama i više nije mogao da hoda. Ali, svetitelj nije odustajao! Puzeći na kolenima, on je stalno posećivao Božije službe.

Predanje kaže da se tada, jedne noći, Porfiriju u san javio sam Gospod i iscelio sve njegove bolesti. Od tog trenutka pa sve do kraja života ovaj svetitelj je slavio Božije ime i samo svojom verom i strpljenjem uspeo je da prevede čitavu Gazu u kojoj je bio episkop u hrišćanstvo

Porfirije je poživeo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu obraćenu u veru hrišćansku, no to tek posle mnogih svojih napora, stradanja i suznih molitava Bogu.

Sveti Profirije je još za života važio za svetog i mudrog čoveka kojem su se mnogi obraćali za pomoć. Upokojio se mirno 421. godine, a njegove mošti koje počivaju u Gazi i danas važe za čudotvorne.

Veruje se da molitva Svetom Porfiriju svakome uliva hrabrost i donosi neustrašivost, pa svi koje čekaju teške odluke i izbori za koje je potrebna hrabrost traba da mu se na današnji dan obrate ovim rečima:

“Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Porfirije, moli Hrista Boga da spase duše naše.”