Britanska heroina odlikovana je najvišim srpskim odlikovanjima - Ordenom Svetog Save 4. i 5. reda i Ordenom Belog orla sa mačevima.
Nije nam strana priča o ženama iz Velike Britanije koje su pomagale srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata. Imena lekarke Elizabet Ros i oficira Flore Sends naveliko su poznata mnogima. Ali, da li ste znali da cela Bajina Bašta slavi ime Eveline Haverfild?
Još 1930. godine otvorena je Dom-bolnica Eveline Haverfild, a kasnije je u crkvenoj zgradi otvoren i Dom koji je nosio nejno ime. Tako je ispunjen amanet ove Britanke da se napravi toplo sklonište za sve usamljene, napuštene i gladne. Jedna ulica u Bajinoj Bašti nosi njeno ime, baš kao i Dom zdravlja.
Evelina je rođena u Škotskoj 1867. godine, kao Prečasna Evelina Skarlet. Bila je treće od šestoro dece. Sa 19 godina udala se za 20 godina starijeg Henrija Haverfilda, majora Kraljevske artiljerije i sa suprugom se preselila u Dorset. Imali su dvojicu sinova – Džona (koji je poginuo u ratu 1915. godine) i Bruka. Posle Haverfildove smrti, Evelina se udala za majora Džona Henrija Belgjua. Tokom Drugog burskog rata dve gotine je provela u Južnoj Africi, kao asistent svom mužu.
Vodila je nimalo uobičajen život za žene tog doba. Uživala je u biciklizmu i svoj bicikl nazvala “Pegaz”, a posebno je volela da bude u ratnoj zoni i da učestvuje u vežbama gađanja. Borila se za prava žena, interesovala se za politiku i nekoliko puta je bila hapšena kao članica Socijalno-političke unije žena zbog ometanja i napada na policiju.
Kada je izbio Prvi svetski rat 1914. godine, Evelina je osnovala Ženski korpus hitne pomoći. Iduće godine prijavljuje se u Bolnicu škotskih žena i dolazi u Srbiju, gde se pridružuje Elsi Inglis. Međutim, početkom 1916. godine, zbog nemačke invazije, bile su primorane da napuste Srbiju. Evelina se vratila u Englesku gde je tamošnju javnost izvestila o situaciji koju je zatekla u našoj zemlji. U avgustu, na Elsin poziv, odlazi u Dobrudžu i tamo sa Florom Sends osniva Fond za pomoć srpskim vojnicima i zarobljenicima.
Po završetku Velikog rata Evelina je svu svoju pažnju usmerila ka srpskoj ratnoj siročadi. Vratila se u Srbiju i 1919. godine u Bajinoj bašti osnovala Dom za nezbrinutu decu.
Preminula je godinu dana kasnije, od upale pluća. Sahranjena je u crkvi Svetog proroka Ilije u ovom gradu, kao jedino nesvešteno lice kome je ova crkva pružila tu čast.
Na spomeniku piše: “Radila je za srpski narod i borila se kao ravnopravan borac, pravi jahač i najverniji prijatelj! Počivaj u miru”.
