Branvel Bronte je bio četvrto od ukupno šestoro dece i jedini sin Patrik Brontea i njegove žene Marija Branvel Bronte. Rođen u Tortonu, kasnije se preselio sa svojom porodicom u Havort kada je njegov otac dobio posao kao sveštenik 1821.

Od šestoro dece porodice Bronte samo je četiri preživelo – Šarlota, Emili, En i Branvel. Kao jedino muško dete, Branvel je zadržan kod kuće i privatno ga je obučavao otac. Kao i ostali u porodici, uskoro su svi uočili da je i dečak nadaren za pisanje.

Branvel se istakao u pisanju sa sestrama još od najranijeg detinjstva, stvarajući kao dete svoje izmišljene svetove. Sačuvani spisi iz detinjstva pokazuju da je najviše sarađivao sa sestrom Šarlotom stvarajući priče vezane za njihov imaginarni svet po imenu Angria. Zapravo je Branvel prvi od talentovane dece Bronteovih objavio svoje radove – pesme u lokalnim jorkširskim i nacionalnim novinama.

Wikipedia

Kasnije, Branvel se ipak opredelio za slikarstvo. Kao mladić je učio za slikara u Havortu. Ironično, njegov najpoznatiji portret je onaj na kome je naslikao svoje tri sestre Šarlotu, Anu i Emili, zahvaljujući kojem danas imamo predstavu kako su sestre izgledale. Interesantno je da je Branvel na ovoj slici planirao i sebe, ali kako nije bio zadovoljan radom, na kraju je sebe prefarbao.

Branvel nije imao sreće u traženju posla, a od slikarstva nije mogao da preživi. Radio je kao prevodilac, tutor dečacima u imućnijim porodicama, čak i kao radnik na železničkoj stanici, ali nije uspevao da zadrži posao dugo.

Istoričari danas smatraju da je glavni razlog za ovo piće kojem je Branvel bio sklon. Ima indicija i da je Branvel na jednom poslu zaveo majku dečaka kojem je bio tutor i da je otpušten kada je priča stigla do njenog muža.

Razočaran, Branvel se vraća u Havort (koji je danas muzej posvećen porodici Bronte) i potpuno se okreće piću i drogama. Njegovo ponašanje postaje sve iracionalnije i opasnije jer upada u delirijume izazvane alkoholom. Poslednje godine života otac je spavao sa njim pokušavajući da ublaži košmare.

Wikipedia

Jedno pismo Šarlote Bronte govori kako je besna zbog bratovljevog ponašanja, ali i da je njihov otac bio veoma strpljiv prema svom razočaranom sinu. To je vreme kada njegove sestre uveliko pišu i kada se njihove novele objavljuju, ali danas se ne zna da li je Branvel uopšte bio svestan njihovog uspeha.

Branvelov način života vrlo brzo uzeo je danak i on je dobio tuberkulozu, kojoj su inače svi članovi porodice Bronte bili skloni. Jednog dana pronašli su ga onesvešćenog ispred kuće, a lokalni lekar je konstatovao poslednji stadijum bolesti.

Branvel Bronte umro je 24. septembra 1848. Pričalo se da je preminuo na nogama, ogrnut pokrivačem, čisto da bi dokazao da se i to može i da je snaga ljudske volje nesalomiva. Bila mu je samo 31 godina.

Iste godine, u decembru od tuberkuloze je umrla je Emili Bronte, a sledeće godine i njihova sestra En. Nadživeli su ih otac i najstarija sestra Šarlota.