Tragična priča o Titaniku, luksuznom putničkom brodu koji je na svom prvom prekookeanskom putovanju udario u ledeni breg i potonuo pre tačno 104 godina, i danas fascinira hiljade ljudi. Iako je čitava priče do sada već mnogo puta ispričana, neke činjenice manje su poznate javnosti. Ovo su neke od njih.
Titanik je građen da dominira prekookeanskim putničkim saobraćajem početkom 20. veka. Bio je vlasništvo kompanije “Vajt Star Lajn” i predstavljao je najveći putnički brod na svetu. Zbog veličine, najnaprednije tehnologije koja je ugrađena u brod, i pompe koja ga je pratila zvali su ga “nepotopivi”.
A onda je, u toku svog prvog putovanja, Titanik udario u ledeni breg. Bila je nedelja, 14. april u 23:40h. Potonuo je dva sata i četrdeset minuta kasnije, u 02:20 časova 15. aprila 1912. – pre tačno 104 godine.
U tragediji je smrtno stradalo preko 1.517 ljudi, što je jedna od najvećih mirnodopskih pomorskih katastrofa. Dva sata nakon što je Titanik potonuo, brod Karpatija je došla na mesto nesreće i počela sa spasavanjem preživelih. Na kraju je spaseno 705 putnika i članova posade mada broj nikada nije utvrđen do kraja.
Svi ovi podaci dobro su poznati. Međutim, postoje i neke činjenice koje nisu poznate široj javnosti.
“Baksuzan” i pre porinuća
Bilo je potrebno 26 meseci da se izgradi Titanik. Tokom tog vremena na gradilištu su poginula dva radnika,a 246 su ranjena.
Najskuplji predmet na brodu
Najskuplji predmet ukrcan na Titanik nije bio ni nakit ni dijamant već ulje na platnu francuskog umetnika Meri-Jozefa Blondela “La Circassienne au Bain”! Vlasnik, švedski biznismen Bjornstorm-Stefanson preživeo je pomorsku nesreću i nakon toga za sliku dobio osiguranje u vrednosti od 100.000 dolara što je današnjih 2.4 miliona.
Sveštenik koji nije želeo da bude spasen
Na Titaniku se nalazio i jedan sveštenik. Ponuđeno mu je mesto u čamcu za spasavanje, ali je on to odbio. Davao je poslednju pričest putnicima sve do samog trenutka potonuća.
Srbi na Titaniku
Prema podacima sa sajta “Encyclopedia-titanica.org” na Titaniku je bilo 34 ljudi sa ovih prostora i svi su se nalazili u trećoj klasi. Osim Jozefa Draženovića iz Hrastelnice tela ostalih nikada nisu nađena ili identifikovana. Ipak, bilo je i onih koji su preživeli – Mara Banski, Ivan Jalševac i njegov saputnik Nikola Lulić.
Medeni mesec iz pakla
Od 2223 putnika 26 je bilo na medenom mesecu. Tri para su spasena i još tri žene čijim muževima nije bilo dozvoljeno da uđu u čamce za spasavanje koji su bili “samo za žene i decu”.
Zauvek izgubljeni rukopisi
Titanik je nosio skoro 7 miliona strana pošte iz Engleske u SAD. U jednom od pisama nalazio se i rukopis “Karain: Jedno sećanje” slavnog viktorijanskog pisca Džozefa Konrada. Kompletan zapis, zajedno sa Konradovim ručno napisanim napomenama trebalo je da stigne do njujorškog advokata Džona Kvina koji je bio kolekcionar originalnih rukopisa.
Ljubav koju ni ledeni talasi nisu mogli da prekinu
Svako ko je gledao “Titanik” sigurno se seća bake i deke koji, ležeći na krevetu u svojoj kabini dok ledena voda nadolazi, zagrljeni i mirno čekaju kraj. Prizor iz legendarnog filma dirnuo je tada i najtvrđa srca, ali malo ljudi je znalo da nije bila reč o umetničkoj slobodi već o neverovatnoj istinitoj priči. Ida Štraus odbila je da uđe u čamac sa spašavanje i napusti svog muža Isidora. Poslednji put su viđeni kako sede na palubi i drže se za ruke dok se oko njih sve ruši i nestaje u ledenim vodama Atlantskog okeana.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
