ČUDO U NAŠIM GLAVAMA: Naučite trikove uz pomoć kojih će vaš mozak zauvek ostati mlad

Da li od slatkih stvari mozak stari? Da li postoji hrana za mozak? Kada je ovaj organ najaktivniji, a kada počinje nepovratno da propada? Kako da „podmladite” moždane vijuge? Na neka od ovih pitanja odgovore možete potražiti na interaktivnoj izložbi i manifestaciji „Moza(i)k u našim glavama, Nedelja svesti o mozgu 2015“.

Mozak je najsloženiji organ ljudskog tela. Njegove funkcije toliko su presudne za ljudski život da i ne čudi što je od davnina bio pradmet interesovanja podjednako naučnika i umetnika. Ipak, i danas, mozak predstavlja svojevrsnu misteriju – kako pamtimo? Da li zaista koristimo samo 10 odsto ovog organa? Ako je tako, čemu služi ostalih 90 odsto? Zašto sanjamo?

Odgovore na ova i još mnoga druga pitanja Beograđani ovih dana mogu da potraže na izložbi u maloj galeriji SANU u okviru manifestacije „Moza(i)k u našim glavama, Nedelja svesti o mozgu 2015“.

Imaćete priliku da se upoznate sa „osnivačima“ neuronauke, saznate nešto više o uticaju umetnosti na mozak, a za one koji još uvek vole da se igraju, spremili smo kompjuterske igrice. Ako dolazite u društvu, imaćete jedinstvenu priliku da među prvima igrate društvenu igru „Van pameti“, koju su osmilili članovi Studentske sekcije – igra je edukativnog karaktera i obećava dobru zabavu. Sve ovo, zamišljeno je kako bi se usmerila pažnja javnosti na napredak na polju izučavanja mozga i na moguću primenu znanja do kojih se došlo – objašnjava za Dnevno.rs Milica Jeremić, studentkinja medicine i jedna od organizatora ove manifestacije.

Nedelja svesti o mozgu je naučno-popularna manifestacija međunarodnog karaktera koja se održava u periodu od 16. do 22. marta 2015. u organizaciji Studentske sekcije Društva za neuronauke Srbije. Glavni cilj ove međunarodne manifestacije je popularizaija naučnih saznanja o mozgu, prilagođena svim uzrasnim grupama i nivoima obrazovanja.

Nama je često veoma nezgodno jer je teško je objasniti ljudima termine koji su nama, kao doktorima, već prilično poznati, dok većini ljudi ne govore zapravo ništa. Zato smo osmislili da sve radionice i prezentacije budu što interaktivnije. Na primer, subota je dan posvećen deci, i tada ćemo ih kroz igru provesti kroz termine i način funkcionisanja mozga. Pokušavamo da objasnimo da nauka nije ništa strašno i apstraktno, već je nešto što može da se vidi i oseti – ističe Milica.

Zato, ako ste radoznali, a do sada niste videli pravi mozak čoveka, Galerija je pravo mesto za vas! Bićete u prilici da proučite sve – od postera i kolaža, do modela mozgova i onih „pravih“, sačuvanih u formalinu! A ako vas udžbenici nisu ubedili u električnu prirodu prenosa signala u mozgu, tu je „Backyard Brain“ elektrofiziološka mini-laboratorija da odagna sve sumnje. Naravno, biće prilike i za one koji žele da nešto čuju iz usta stručnjaka.

– Tribine su fokusirane na zdravlje uma. Ukoliko vas je zanimalo da saznate nešto više o šizofreniji, depresiji, bipolarnom poremećaju, hiperkinetičkom poremećaju ili na koji način informacione tehnologije utiču na mozak, dođite u Galeriju da zajedno pronađemo odgovore – poziva organizatorka manifestacije.

Celokupan program manifestacije možete pogledati ovde.

A za sve koji još uvek razmišljaju o tome da li je ovo pravo mesto za subotnju popodnevnu šetnju, evo nekoliko činjenica koji će im „zagolicati maštu“:

– Mozak je najaktivniji između 4. i 7. godine života i to čak duplo više nego kod odrasle osobe.

– Pričanje sa detetom, pevanje, čitanje pospešuju razvoj mozga mnogo više nego gledanje televizije.

– Kod tinejdžera, čeona kora velikog mozga, zaduženog za rasuđivanje i kontrolu naprasitih reakcija, nije u potpunosti razvijena. Njeno razvijanje se dešava sredinom dvadesetih godina. S druge strane, dobro je razvijena oblast mozga zadužena za nagradu i osećaj zadovoljstva.

– Vrhunac snage i razvoja mozak dostiže oko 22. godine života. Starenjem se smanjuje broj nervnih ćelija, a mijelinski omotač koji štiti prenos informacija između nervnih ćelija polako propada.