Najveći majmun koji je ikad hodao zemljom izumro je pre oko 100.000 godina nakon što je usled klimatskih promena nestalo šumsko voće kojim se hranio, naveli su naučnici.
Gigantopithecus – koji je po svom izgledu najviše podsećao na čuveno filmsko čudovište King Konga, bio je pet puta teži od odraslog muškarca i visok oko tri metra. U vreme kada je bio na vrhuncu svog razvoja, pre oko milion godina, nastanjivao je polu-tropske šume u južnoj Kini i jugoistočnoj Aziji.
Dosad istraživači nisu znali gotovo ništa o njegovoj anatomiji i navikama. Jedini fosilni ostaci kojima naučnici raspolažu su četiri delimično očuvane donje vilice i oko hiljadu zuba, od kojih je prvi pronađen 1930-ih godina u jednoj apotekarskoj radnji u Hong Kongu, gde je čuvan pod nazivom “zmajev zub”.
– Ovi oskudni ostaci nam ne mogu reći da li se životinja kretala na dve ili četiri noge i koje su bile njene telesne proporcije – kazao je za AFP Erve Boherens, istraživač iz Univerziteta u Tibingenu.
Naučnici veruju da je Gigantopithecus bio u srodstvu sa orangutanom, ali ne znaju da li je kao i on imao zlatno-crvenu dlaku ili crnu poput gorile. Drugu misteriju predstavlja njegov način ishrane: da li je bio mesožder ili vegetarijanac? Da li je voleo bambusovo lišće kao i njegova savremenica, praistorijska džinovska panda?
Odgovori na ova pitanja pomogli bi naučnicima da shvate zašto je ovaj monstrum, koji zasigurno nije strahovao ni od kakvog predatora, izumro. Analizirajući varijacije izotopa ugljenika na gleđi njegovih zuba, Boherens i međunarodni tim istraživača otkrili su da je ovaj drevni King Kong živeo isključivo u šumi, da je jeo samo biljnu hranu, te da nije previše žudeo za bambusom.
Sve je to funkcionisalo u najboljem redu do trenutka kada je na zemlji nastupilo ledeno doba tokom pleistocena koji je trajao od pre 2,6 miliona godina do pre 12.000 godina. Tada su se priroda i evolucija urotile protiv ovog diva i dovele do njegovog potpunog izumiranja, naveo je Boherens.
– S obzirom na veličinu, Gigantopithecusu je bila potrebna velika količina hrane. Kada su se tokom pleistocena šume sve više pretvarale u savane, postalo je sve teže doći do hrane – objasnio je on.
Prema studiji, drugi majmuni i rani ljudi u Africi koji su imali sličnu vilicu uspeli su da prežive u gotovo istim uslovima hraneći se lišćem, travom i korenjem. Iz nekog nepoznatog razloga, džinovski azijski majmun, koji je verovatno bio prevelik da bi se verao o drveće i kretao po granama, nije uspeo da se prilagodi.
Klimatske promene koje su se dogodile pre nekoliko stotina hiljada godina bile su odgovorne i za nestanak brojnih drugih vrsta, posebno velikih životinja, sa azijskog kontinenta.
