Senovita uska ulica na čuvenom Senjaku ponela je ime po prvoj srpskoj žrtvi Prvog balkanskog rata.
Jedna od najlepših ulica u Beogradu nosi ime Sanje Živanovića. Mnogi misle da je reč o greški i da je reč o ulici Sanje Živanović, ali natpisi su tačni i reč je o muškarcu. I to ne bilo kakvom, već o momku čiji su život a, nažalost, i pogibija, bili i te kako zanimljivi.
Davne 1890. godine u Kraljevini Srbiji član Liberalne stranke Živan Živanović dobio je sina Aleksandra. Bio je u braku sa Jelenom – sestrom Dragutina Dimitrijevića Apisa i praktično je zaslužan za odrastanje čuvenog srpskog pukovnika, pošto su Dragutin i Jelena rano ostali siročad, te je on preuzeo brigu o malom Apisu.
Aleksandar je završio osnovnu školu i realku – osmogodišnju srednju školu, te je upisao tehniku. Međutim, stigao je do druge godine studija kada je, nošen nacionalnim zanosom i mislima o borbi, otišao u komite.
Sanja se prijavio u dobrovoljce još u septembru 1912. godine, upisavši se u četu Ljubomira Vulovića, ujakovog prijatelja, još jednog od zaverenika u Majskom prevratu. Komite su imale zadatak da se pre početka ratnih operacija prebace u Tursku, kako bi diverzijama omogućile brz prodor srpske vojske.
Međutim, i pre objave početka Prvog balkanskog rata, borbe su počele. Četnici su pokušali da se prebace preko granice kod karaula Merdare i Lisica. Tu, na položaju Lisica, čim su zakoračili na kosovo, čuo se prvi pucanj.
Metak je pogodio Sanju – prvu srpsku žrtvu Prvog balkanskog rata.
