Na današnji dan, pre tačno 102 godine dogodio se atentat koji je zauvek promenio lice Evrope - pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip u Sarajevu je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Mesec dana kasnije počeo je najveći vojni sukob koji je istorija do tada videla posle koga svet više nije bio isti. Ipak, često se zaboravlja da Princip u svom naumu uopšte nije bio sam i da je lako moglo da se dogodi da atentat izvrši neko potpuno drugi!

 

Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. godine često se poistovećuje samo sa Gavrilom Principom, čovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao. Ipak, ovaj tada maloletni mladić u svom naumu nije bio sam!

Postoje indicije da sudbonosni atentat u Sarajevu 28. juna 1914. godine nije uopšte bio usmeren na prestolonaslednika Austrougarske već na guvernera Bosne i Hercegovine, Oskara Poćoreka. Planovi za ubistvo Franca Ferdinanda počeli su da se kuju tek pošto je tajnim kanalima do članova Mlade Bosne stigla vest da nadvojvoda dolazi u Sarajevo na Vidovdan da nadgleda vojne manevre.

U samom atentatu učestvovalo je sedam osoba. Oni su bili raspoređeni po maršruti od polja, gde su se održavali manevri, do Gradske većnice u Sarajevu.

Nedeljko Čabrinović

 

Malo ljudi ovo zna, ali da je Nedeljko Čabranović uspeo u svom naumu, Princip nikada ne bi imao priliku da ubije nadvojvodu Ferdinanda! Ovaj štamparski radnik iz Sarajeva imao je zadatak da ubije austrougarskog nadvojvodu 28. juna!

Tog kobnog dana, Čabrinović je stajao nizvodno od mosta Ćumurije. Bacio je bombu na kola u kojima se vozio Franc Ferdinand ali je promašio. Bomba je pala na sledeći automobil u koloni i lakše ranila pukovnika Eriha fon Mericija i grofa Boz-Valdeka.

Kao i većina pripadnika Mlade Bosne, i Čabranović je uhapšen. Osuđen je kao maloletnik na 20 godina strogog zatvora. I njegova porodica doživela je strašnu sudbinu. Njegova majka je sa ostalom decom oterana u logor u Žegaru kod Bosanske Krupe, otac je bio zatvoren u Trebinju do kraja rata, a babu su obesili bez suđenja. Čabrinović je umro u zatvoru u Terezin u Češkoj ne dočekavši slobodu.

Gavrilo Princip

 

Kao i ostali atentatori, i Princip je napustio svoje mesto kada je čuo eksploziju bombe koju je bacio Čabrinović.

Neobičnim spletom okolnosti, nadvojvodin automobil je prošao baš pored Gavrila Principa koji je iskoristio priliku i pucao. Prvi hitac je ranio nadvojvodu u vrat, a drugi, namenjen guverneru Bosne Oskaru Poćoreku, ranio je Sofiju. Oboje su podlegli ranama na putu ka rezidenciji guvernera.

Princip je, kao i Čabrinović, pokušao da počini samoubistvo, kapsulom cijanida, no i u njegovom slučaju je otrov zatajio. Pokušaj da sebi ispali hitac u glavu preduhitrili su pripadnici policije.

Činjenica da je Princip bio maloletan spasla ga je od smrtne kazne. Osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj. Umro od tuberkuloze 28. aprila 1918. malo pred kraj Prvog svetskog rata.

Muhamed Mehmedbašić

 

Muhamed Mehmedbašić je jedini učesnik atentata koji je uspeo da pobegne pre hapšenja. Prebegao je u Crnu Goru i kasnije u činu potporučnika učestvovao u povlačenju srpske vojske preko Albanije.

Zajedno sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, vođom grupe Crna ruka, osuđen je 1917. godine u Solunskom procesu na 15 godina zatvora za učešće u navodnoj zaveri za ubistvo prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Kaznu nije izdržao u celosti jer je već 1919. godine amnestiran.

Posle ovoga se vratio u Sarajevo gde je živeo do kraja života.

Preminuo je tokom Drugog svetskog rata, 29. maja 1943. u Sarajevu posle mučenja od strane ustaša.

 

Vaso Čubrilović

Za razliku od brata, učitelja Veljka Čubrilovića koji je obešen, Vasu je mladost spasla smrtne kazne. On je 1914. godine imao samo 17 godina i osuđen je na 16 godina najstrožeg zatvora. Kaznu je izdržavao u Sarajevu.

Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, krajem 1918. Čubrilović je oslobođen. Naknadno je završio gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet i postao profesor istorije. Učesnik u stvaranju istorije, Čubrilović je zavrpio kao njen hroničar.

Za vreme Drugog svetskog rata, ponovo je uhapšen i bio je u logoru na Banjici sve do kraja 1943 godine. Posle rata, posvetio se političkoj karijeri, bio je minister poljoprivrede, kasnije i šumarstva i redovan član SANU. Doživeo je duboku starost – umro je u Beogradu 1990. godine kao poslednji živi učesnik sarajevskog atentata.

 

Trifko Grabež

Trifko Grabež je još od gimanzijskih dana bio član Mlade Bosne. Sa Gavrilom Principom i Nedeljko Čabrinovićem je 4. juna 1914. došao iz Srbije u Sarajevo sa idejom da organizuju atentat.

Naoružan bombom i revolverom, čekao je 28. jun 1914. Ferdinanda kod gradske Većnice, ali mu se nije pružila prilika da izvrši atentat jer je Princip pucao pre njega.

Uhvaćen je u bekstvu i na Sarajevskom procesu osuđen na 20 godina teške robije. 

Umro je od tuberkuloze u toku izdržavanja kazne u istom zatvoru kao i njegovi drugovi – Gavrilo Princip i Nedeljko Čabrinović.

 

Danilo Ilić

Danilo Ilić je bio blizak prijatelj Gavrila Principa. Završio je učiteljski fakultet i radio je kao novinar i u Beogradu i u Sarajevu. 

Ilić je bio jedini učesnik Sarajevskog atentata koji je zvanično bio i član Crne ruke i Mlade Bosne.

Kobnog Vidovdana 1914. Ilić nije odmah uhapšen. Pokupljen je u rutinskoj raciji posle atentata kada su u zatvoru već bili Princip, Čabrinović. 

Pod mukama je priznao učešće u atentatu i u postupku koji je usledio osuđen je na smrtnu kaznu. Obešen je u Sarajevu 3. februara 1915. godine kada je Prvi svetski rat već uveliko trajao.

Cvetko Popović

 

Cvetko Popović je bio 18-godišnji student iz Sarajeva u trenutku kada je Danilo Ilić regrutovao njega i Vasu Čabrilovića za padohvat koji je u njihovim očima morao izgledati slavno – ubiti nadvojvodu Ferdinanda. Ipak, 28. juna, ni Popović nije bio u prilici da učini bilo šta.

Naknadno je uhapšen i osuđen za izdaju. Pošto je i on imao manje od 20 godina, osuđen je na 20 godina zatvora. Oslobođen je posle sloma Austrougarske 1918. godine. Radio je kao kustos Etnografskog dela muzeja u Sarajevu.

Popović je jedini učesnik Sarajevskog atentata koji se javno pokajao zbog onoga što je učinio. Uoči obeležavanja 50 godina od atentata, odbio je da učestvuje u bilo kakvoj svečanosti izjavivši da nikada ne bi učestvovao u atentatu da je znao da će to dovesti do rata.

Cvetko Popović je umro u Sarajevu 1980. u 84. godini života.

* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!