Sveta Anastasija je u svetovnom životu bila Ana, žena Stefana Nemanje i majka prvog srpskog kralja Stefana Nemanjića. Izvori ukazuju da je naverovatnije bila plemenitog porekla, ali se ne zna da li je bila vizantijska ili grčka plemkinja, a legenda čak tvrdi i da je bila francuska princeza.

 

Žena Stefana Nemanje i majka prvog srpskog kralja Stefana Nemanjića i Svetog Save, zvala se Ana. Ana je prva žena koja je ostavila traga na srpsku istoriju i o kojoj su ostala svedočanstva zapisana u našim srednjovekovnim izvorima. Do Ane o nekim drugim srpskim srednjovekovnim izvorima i nema toliko vesti, što zbog smutnih vremena koja su vladala u Raškoj tj. u srednjovekovnoj Srbiji, pre dolaska na vlast Stefana Nemanje, što zbog činjenice da se životi žena, ma koliko plemenitog roda one bile, nisu tako revnosno zapisivali.

Spomen o samoj Ani, vrlo je štur i protivrečan. I dan danas se ne zna poreklo ove vladarke, o kojoj se gradila priča tokom vekova više na osnovu predanja nego na osnovu materijalnih i pisanih izvora. Pisanih izvora o njoj skoro da nema. Baš kao i kada su naši srednjovekovni vladari u pitanju, možemo se osloniti samo na pisce žitija kao što su Domentijan i Teodosije.

Njeni sinovi Sveti Sava i Stefan Nemanjić koji su napisali opsežne biografije Stefana Nemanje, njihovog oca, o majci Ani daju vrlo šture podatke. Oni su zabeležili ono što se u Evropi toga doba i tražilo od žene, a to je da je Ana bila “dobra supruga, nežna mati, pobožna i milosrdna gospođa.“

Ovo odsustvo pisanja o majci, objašnjava se duhom srednjeg veka u kome je muškarac stub porodice pa i društva, a pisci koji su ujedno bili i monasi koji su kod žene poštovali samo smerno ponašanje pred svetom, nežnost prema porodici i poslušnost prema suprugu.

Danas se poglavlja o monahinji Anastasiji tj. Ani, ženi Stefana Nemanje, pišu samo na osnovu pretpostavki koje se zasnivaju na narodnom predanju i podacima iz srednjovekovnih žitija naših vladara.

Šta piše u žitijima?

Monah Teodosije koji je napisao žitije Svetog Save, o ženidni Stafana Nemanje piše: “Taj spomenuti muž, blagočestiv, bogobojažljiv, ništeljubiv, hrabrošću i vojnom veštinom  sjajan kao niko drugi, svima dobrima na zemlji u sreći veoma izobilan, a uz to vrlinom, bezbolnošću i pravdom, milošću i krotošću ukrašen, uze po zakonu, sebi ženu po imenu Anu.“

Drugi biograf naših svetitelja – Domentijan o ženidbi Stefana Nemanje kaže da je Nemanja došavši do mladićkog doba stupio u zakoniti brak i da mu je dat deo otadžbine i to istočna strana iste.

Rastko Nemanjić ili naš Sveti Sava u žitiju svoga oca navodi da osim : “žene svoje (Ane) Bogom danoga prvoga venca….ne bi učesnik drugog braka.“

Danas se puzdano zna da su Stefan Nemanja i Ana imali tri sina – Vukana, Stefana i Rastka. Monah Teodosije u žitiju Svetog Save piše da posle Stefanovog rođenja Ana i Nemanja dugo nisu imali dece. 

– Mnogo vremena prođe i ne rodi više pomenuta blagočestiva Ana. Radi toga bejahu oboje u tuzi i žalosti jer im duše mnogo željaše da dožive još jedno dete – piše Teodosije.

“Molili su se Svemogućem, svako za se, sa suzama: Vladiko Gopode Bože Svedržitelju, Koji si negda poslušao Avrama i Saru i ostale pravednike koji su molili za čedo, usliši danas i nas grešne sluge Svoje što ti se mole. Daj nam, po Tvojoj dobroti, da dobijemo još jedno muško čedo, koje će biti uteha duši našoj i Tobom naslednik naše države i žezal starosti naše, na koga ćemo položiti ruke i počiniti. I dajemo ti zajedničke obete: od čistoti tela sve do kraja života sačuvaćemo se.“

Prema Teodosiju, imali su i ćerke ali ne zna se koliko njih. Zabeležene su Jefimija koja se udala za vladara Soluna, Elena udata za bugarskog kralja Ivana Asena i ćerka nepoznatog imena koja je bila majka bugarskog cara Konstantina I.

Drugi izvori

Drugi izvori koji su nastali uglavnom u 16. veku daju nam podatke o Ani, ženi Stefana Nemanje uglavnom oslanjajući se na predanje i legende.

Tako Tronoška hronika iz 1526.godine, navodi da je Stefan Nemanja, pošto se spasao iz zatočenja čudima Svetog Đorđa, u koje je došao zahvaljujući njegovoj braći, pobegao u Francusku. U Francuskoj mu je sam fransuski kralj dao svoju kćer Anu za ženu.

Dok je boravio u Francuskoj dobio je sinove Vukana i Stefana. Zatim je u Francusku došlo izaslanstvo srpskih velikaša koji su zamolili da se vrati Stefan Nemanja u Rašku. Kralj je pustio Nemanju i njegova dva sina, a Stefan Nemanja je zauzvrat stavio na grb u pečatu dva krina koje označava francusku krv njegova dva sina.

Međutim, ova priča koju kasnije prenosi i Jovan Rajić u “Istoriji Slavena”, ne može se potkrepiti drugim verodostojnim istorijskim izvorima.

Neki istoričari su navodili i podatak za koji se smatra da ga navodi Domentijan, da je Ana ćerka carigradskog imperatora Romana, ali i ovu tvrdnju je teško potkrepiti. Ali možda je najbolje držati se izreke Ilariona Ruvarca koji je ovu našu vladarku naslovio kao “Ana nepoznatog roda“.

Grob u priprati Bogorodičine crkve

 

Foto: Wikipedia/Marija Radulovic

Do skora se nije verovalo da je Ana, koja je dobile ime Anastasija kada se zamonašila, sahranjena u priprati Bogorodičine crkve koja je deo manastira Studenica, koja je i zadužbina njenog muža Stefana Nemanje, koji je zamonašen i kanonizovan kao Simeon. Novim istraživanjima zna se da je to ona u Studenici.

Zna se da preminula pre 1209. ili 1216. godine jer između tog razdoblja arhimandrit Sava sastavljao pravila za ponašanje studeničkih monaha, kada je zabeležio da je monahinja Anastasija preminula.