Francuski predsednik Emanuel Makron i drugi francuski zvaničnici došli su u subotu ujutru na grob Neznanog junaka ispod Trijumfalne kapije u Parizu, kako bi obeležili 105. godišnjicu od postizanja primirja u Prvom svetskom ratu.
Makron je na reveru nosio plavi cvet. Isti simbol, takozvani „blue d‘frans“ u nešto drugačijem obliku nosili su i drugi zvaničnici. U pitanju je korov, u Srbiji poznat kao njivski različak, kukuruz ili momačko dugme, koji je u prošlosti često rastao u poljima kukuruza.
U Francuskoj je ovaj cvet simbol sećanja i solidarnosti sa veteranima, žrtvama, udovicama i siročićima Prvog svetskog rata. Novac od prodaje bedževa 11. novembra i 8. maja koristio se za finansiranje dobrotvonih aktivnosti u vezi s Prvim svetskim ratom.
Cvet je izabran kao simbol zato što je uz cvet maka, predstavljao jedini život i boju na granatama razrovanim, blatnjavim i sivim prostranstvima Zapadnog fronta, ispresecanog rovovima.
Pojam „blue“ se koristi i da bi se podsetilo na „plavce“ – mlade vojnike, od kojih mnogi još nisu imali ni punih 20 godina, koji su rođeni 1895. godine a 1915. godine stigli na front. Oni su nosili plave pantalone, za razliku od starijih vojnika koji su bili poznati po crvenim pantalonama i plavim mundirima – uniformi koja je bila standardna do Prvog svetskog rata.
Bedž kao simbol rata je nastao 1916. godine, a osmislile su ga glavna sestra bolnice Invalidi Suzan Lenard i Šarlot Maleter, sestra jednog i supruga drugog francuskog generala obojica povređeni u ratu.
Još jedan cvet obeležio je borbe na krvavom Zapadnom frontu, a to je crveni cvet maka. Ovaj cvet je u Ujedinjenom kravljevstvu uzet za simbol sećanja na poginule u Prvom svetskom ratu.
Postao je simbol je je je izdržljiv i kao korov se teško iskorenjuje, zbog čega simbolizuje otpor i ponovno rađanje.
Cvet maka je centralna tema pesme engleskog oficira „U poljima Flandrije“, koja se često recituje za Dan sećanja i o drugim praznicima koji obeležavaju stradanje u Prvom svetskom ratu. Pesma je nastala kada je britanski oficir Džon Mekkri video prepuno polje cvetova maka, nedugo posle borbe kod Ipra 1915. godine.
Sve do 1924. godine na rever se kačio pravi cvet, ali pošto je tada došlo do nestašice cveća, počeli su da se proizvode bedževi od papira i tekstila.
U Srbiji simbol sećanja na Prvi svetski rat je Natalijina ramonda – cvet koji ima mogućnost vaskrsenja kada je suša – prividno izgleda kao mrtva, a kad dođe kiša ova biljka oživi, i zato se zove „cvet Feniks“.
NAJVAŽNIJI CVET SRPSKE ISTORIJE: Šest stvari koje treba da znate o Natalijinoj ramondi
