Kao i pravoslavni, katolički praznici okupljaju porodice. Uskrs je za katoličke zajednice i vernike središte čitave liturgijske godine. Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je dati ljudima hrabrost i nadu za još jednu godinu. Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji od uskršnjih vatri, procesija (crkvene povorke – litije) s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i urkrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre, piše Agromedia.
Uskršnji običaji su u suštini slični i kod pravoslavaca i kod katolika, mada ima i nekih specifičnih, kao što je polivanje devojaka koje se u Hrvatskoj, na primer, još ponegde praktikuje.
Veliki petak kod katolika
Veliki petak je jedini dan žalosti u katoličkoj crkvi. Oltar je na ovaj dan bez krsta, sveća i cveća, a vernici su zaokupljeni molitvom. Odlazi se na križni put, na groblje i uveče u crkvu. Strogo se posti i izbegavaju se svi poslovi – i u kući i na njivi.
Velika subota
Velika subota je namenjena uređenju kuće i dvorišta, kao i pripremanju hrane za najveći praznik. Također, običaj je nošenja jela na blagoslov u crkvu, navodi Hrvatska riječ, ali napominje da se običaji razlikuju od mesta do mesta, a često i između porodice.
„Blagoslovljena hrana se ne jede sve do posle uskrsnuća ili do nedelje ujutro. Mrvice blagoslovljene hrane koje ostanu, kao i kosti se ne bacaju, nego se spaljuju ili zakopavaju u zemlju. Takođe se ne daju ni životinjama, kako one ne bi po blagoslovljenoj hrani gazile. Deo blagoslovljene hrane se davao siromasima, a onima koji prose ispred crkve obično se davala hrana pre blagoslova, kako ne bi blagoslovljenu hranu ostavljali na zemlju, bacali ili što slično. Deca obično na Veliku subotu posle podne pripremaju gnezdo za uskršnjeg zeca, koji po običaju i tradiciji decu dariva pisanicama (uskršnja jaja) i drugim darovima. U večernjima satima se ide u crkvu na obred uskrsnuća.“
Čuvari Božjeg groba
Treba posebno spomenuti i sačuvan običaj čuvara Božjeg groba u Hrvatskoj.
„Čuvari su mladići, ili u manjim mestima odrasli muškarci, obučeni u svečana odela s belo-žutom trakom (papinom zastavom) vezanom na nadlaktici, kao i belim rukavicama na rukama. U subotičkoj katedrali i drugim župama okoline Božji grob čuvaju momci obučeni u mušku svečanu narodnu nošnju (košulja, sako, čakšire i čizme). Oni se smjenjuju u određenim vremenskim intervalima, što zavisi od broja čuvara. Grob se čuva od Velike subote ujutro sve do uskršnjeg bdenja, kada jedan od čuvara svečano objavljuje svešteniku da je Isus uskrsnuo.“
Uskrs – svečani porodični ručak
Uskrsna nedelja započinje ranim buđenjem svih ukućana, čestitanjem i zajedničkim obedom, kada se jede blagoslovljena hrana, a deca hitaju do gnezda kako bi videli šta im je doneo uskršnji zeka.
Svetkovina počinje nakon jutarnje mise. U severozapadnoj Hrvatskoj je tradicija da se pale vatre, takozvane vuzmenke, koju pripremaju vernici ispred crkava.
Poklanjaju se uskršnja jaja (posanice) i uživa u svečanom ručku.
Vodeni ponedeljak – polivanje devojaka
Na uskrsni ponedeljak sačuvan je običaj polivanja devojaka i žena, pa se on zbog toga naziva i Vodeni ponedeljak. Momci obučeni u narodne nošnje ili u svečana odela, idu devojkama i polivaju ih vodom, što je danas zamenjeno kolonjskom vodom i parfemom. Devojka polivače daruje šarenim jajetom, narandžom i kiti ih cvećem.
Nekada je običaj polivanja vodom znao da bude vrlo neprijatan za devojku, jer bi je dva momka držala za ruke, a treći polivao vodom iz bunara. Devojke su se zbog toga na Vodeni ponedeljak morale više puta presvlačiti, pa iako im je bilo neugodno zbog hladne vode, dičile su se brojem mokrih ruha i brojem momaka koji su ih polivali, piše Hrvatska riječ.
