Božić je hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Iako većina modernih istoričara smatra da bi godina rođenja Isusa Hrista mogla biti u opsegu između 7. do 2. godine pre nove ere, tačan datum njegovog mogućeg rođenja je zapravo nepoznat.

MISLILI SMO DA O NJEMU ZNAMO SVE: Naučnici su SRUŠILI SEDAM MITOVA vezanih za BOŽIĆ!

Božić
Wikipedia

Do sredine 4. veka, zapadne hrišćanske crkve su prihvatile da se Božić obeležava 25. decembra, a to je kasnije usvojeno i na Istoku. Ovaj datum je verovatan odabran da se poklapa sa nekim od drevnih paganskih festivala koji su se dešavali oko kratkodnevice.

Dakle, Božić u celom hrišćanskom svetu “pada” na ISTI DATUM – 25. decembar! Problem je nastao u korišćenju različitih kalendara zbog koga se on ne slavi ISTOG DANA!

Srpska pravoslavna crkva, zajedno sa još nekim hrišćanskim zajednicama, još uvek koristi julijanski “stari” kalendar, a po njemu je 25. decembar zapravo 7. januar. Ova razlika nastala je 1582. godine kada je, u vreme pape Grgura XIII, izvršena kalendarska reforma. Većina praznika koje obeležavaju obe crkve danas se zbog toga praznuju u razmaku od 13 dana jedan od drugog.

Gregorijanski “novi” kalendar odmah su prihvatile Italija, Poljska, Portugal i Španija, a ubrzo i ostale katoličke zemlje. Protestantske zemlje prešle su na gregorijanski kalendar mnogo kasnije, a neke pravoslavne zajednice su to učinile tek u 20. veku.

Da razjasnimo jednom za svagda! GRCI Božić slave 25. decembra, ali razlog NIJE ONO ŠTO MISLITE

Julijanski kalendar mnogo je stariji i uveo ga je Julije Cezar 46. godine pre nove ere. Iako se danas smatra nepreciznim (pa je zbog toga i odbačen), njega i dalje koriste neke nacionalne pravoslavne crkve među kojima su srpska, crnogorska i makedonska, kao i ruska, gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.

Milankovićev kalendar kao rešenje “božićnog problema”

Pitanje datuma proslavljanja Božića mnogo je više astronomsko nego versko. Grčka, rumunska i bugarska pravoslavna crkva pre nekoliko godina su prihvatile revidirani ili reformisani julijanski kalendar, zasnovan na predlogu naučnika Milutina Milankovića po kome Božić takođe “pada” na 25. decembar.

Smatra se da je Milankovićev kalendar najsavršeniji proračun ikada napravljen, a iako je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. u Carigradu, u Srbiji u praksi nikada nije zaživeo.