Već u ranu zoru Badnjeg dana, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Drvo seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.

DA LI ZNATE TRADICIJU? Evo ZAŠTO su i kada tačno Srbi ZAMENILI BOŽIĆ BATU Deda Mrazom

Badnje veče
Ddnevno.rs/Petar Marković

Danas se seče grana hrasta koji je kod Slovena oduvek važio za sveto drvo i vezivao se za božanstvo Svetovida. Ova odsečena grana danas postaje Badnjak – božićno drvo koje u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.

Paljenje Badnjaka ispred gradskih crkvi svakako je centralni događaj proslave Badnjeg dana. Ovo drvo kada gori razvija veliku toplotu i svetlost, pa se veruje da je tako postalo simbol ljubavi i svetlosti, zajedništva, jedinstva i porodičnog života. 

Osim ovoga, pred veče domaćin unosi badnjak u dom. Kuca na vrata i najavljuje da “Badnjak dolazi u kuću”, a kada prekorači prag okupljene ukućane pozdravlja sa rečima “Srećno vam badnje veče”, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

DA LI ZNATE TRADICIJU? Kako je nastala i ZAŠTO se uopšte DOČEKUJE NOVA GODINA?

U nekim krajevima do danas se zadržao običaj po kome, noseći badnjak, domaćin treba da obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima.

Uz Badnjak, domu se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame jer je to običaj još iz predhrišćanskog perioda i zato što se na taj način prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.