Da je srpski jezik prepun turcizama nije ništa novo. To su reči preuzete iz turskog jezika i posebno su karakteristične za jezike naroda koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva -grčki, bugarski, makedonski, jermenski… i naravno, srpski.

NIJE NAM IŠLO PROTIV TURAKA, PA TO TI JE! Zbog ove bitke, a ne Kosovskog boja je PROPALO SRPSKO CARSTVO

Smatra se da su nam turski osvajači “u amanet” ostavili preko 6 hiljada svojih reči. Neke od njih zastarele su, pa i potpuno nestale iz upotrebe, ali i dalje svakodnevno koristimo barem 3 hiljade reči koje su nam stigle iz turskog.

Burek, budala, bašta, ćup, džep, džem, džin, majmun, pamuk, papuče, pare, pita, rakija, sanduk, torba, top, zanat… samo su neke od njih.

NAJLUĐI TURSKI SULTAN: Udavio je ceo harem, voleo je debele, a o onome što je URADIO SINU još uvek se priča!

Međutim, nisu samo Srbi “pozajmljivali” reči… Viševekovno mešanje naroda dovelo je do toga da i Turci usvoje i počnu da koriste neke slovenske reči. Neki domaći stručnjaci smatraju da je takvih reči u turskom čak 1000, ali u stvarnosti se većina njih više ne koristi ili se koristi retko.

DRUGAČIJA VERZIJA ISTORIJE: Evo šta TURCI danas misle o KOSOVSKOM BOJU, knezu Lazaru i tome – KO JE POBEDIO

Interesantno je da je najviše ostalo izraza koji se odnose na administrativne nazive, zakonske norme, kao i rudarstvo. U svakodnevnom govoru Turaka može se pronaći tek nekoliko reči slovenskog porekla – kralj/kraljica, četa, višnja, kosa (u smislu alatke)… i samo jedna za koju se sa sigurnošću može reći da je srpska – BOŽIĆ!

Turci ovaj “srbizam” izgovaraju kao “Bodžuk”, a koriste i reč Noel, ali se tada misli da Božić 25. decembra. Kada kažu “Bodžuk” misle na praznik rođenja Hrista 7. januara.