Koliko god istoričari bili u pravu kada kažu da Karl Fridrih Benc sigurno ne bi uspeo da postane pionir automobilske industrije bez podrške svoje supruge Berte, priča o njoj ipak nije priča o još jednoj ženi koja je stajala iza svog supruga.
Berta Benc bila je i sama pionir u razvoju tehnologije na kojoj je radio njen suprug, što najbolje od svega oslikava anegdota iz 1888. godine.
Jedne noći u avgustu, malo pre zore, izvukla se iz kreveta tako da je suprug ne primeti, obukla se, sredila, i potom probudila svoju dvojicu sinova od 15 i 13 godina. Svo troje zatim su se iskrali iz kuće, tiho izgurali prvi automobil na svetu koji je njihov suprug i otac patentirao tri godine ranije i, kada su bili dovoljno daleko od kuće, uskočili u njega, upalili ga i krenuli na put do bake, odnosno Bertine majke.
Da ih je primetio, Karl bi ih, naravno, zaustavio. U pitanju je bilo 106 kilometara između Manhajma i Forchajma. Automobil na tri točka pokretao četverotaktni motor od 2,5 konjskih snaga, sposoban da postigne brzinu od 40 kilometara na sat.
Njih troje morali su usput promišljeno da se zaustavljaju da napune gorivo jer je tada bilo moguće kupiti ga samo u apotekama, kao i da dopunjuju vodu za hlađenje, pa i rešavaju neke tehničke probleme u hodu.
Berta se tu pokazala kao apsolutni poznavalac motora s unutrašnjim izgaranjem i automobila uopšte. U jednom trenutku, kada je automobil stao, odmah se setila da je reč o pumpi za gorivo. Odblokirala ju je pomoću igle iz šešira i nastavili su dalje.
U drugoj prilici se na jednom od mesta stajanja dosetila da bi kočnice mogla da sačuva od prebrzog trošenja tako što će nekog lokalnog majstora zamoliti da joj na brzinu napravi obloge, što je, dakle, njen izum.
Prvu poštenu udaljenost troje “begunaca” uspelo je da prevali do večeri, a sve sa ciljem da iznenade baku. Karl Fridrih Benc saznao je gde se nalaze tek kada je te večeri primio od njih telegram.
I nije se naljutio, naprotiv – znao je da je njegova supruga odličan vozač. Samo je odgovorio da mu što hitnije pošalju lance s automobila, da bi spremio svoj drugi automobil za predstojeće predstavljanje javnosti.
Dama koja je volela brzinu
Berta je tada imala 39, a Karl 43 godine. Jedanaest godina ranije stvari su, međutim, bile sasvim drugačije. Sudski izvršilac im je upao u kuću i zaplenio sve što su imali.
Tada se činilo da im nema pomoći i malo je žena koje bi trpele toliki niz godina neuspešnjih poslovnih izleta svog supruga kao što je to Berta činila. Osim što ga je volela još od 1869, kada su se upoznali, razlog što je ostala sa svojim suprugom bio je taj što je dobro razumela njegove planove.
I sama zaljubljenik u tehnologiju, toliko da svojim roditeljima nije dozvolila da je pošalju u žensku školu, insistirala je na tome da uči prirodne nauke.
Na kraju, ona je bila ta koja je od roditelja tražila da joj isplate i miraz i nasledstvo unapred, ukupno 4244 guldena, kako bi ih uložila u razvoj njihovog automobila. To je bio ogroman kapital za tako male korake u automobilskoj industriji – za taj novac bilo je moguće kupiti veliku vilu i ostalo bi ga još, za neke druge troškove.
Na taj način Berta je postala ne samo supruga, već i Karlova poslovna partnerka. Godine 1886. bila je prva osoba koja je automobilom koji su napravili ona i njen suprug prešla 106 kilometara i tako sreknula pažnju svetske javnosti na kompaniju Benc Patent-Motorvagen.
I legenda je rođena…
