Legenda kaže da je Ana sa svojim mužem Joakimom živela 50 godina bez dece i iako im je to bila najveća želja i iako su se stalno molili i živeli bogougodno, ona im se nikako nije ostvarivala.

A onda, kada je Ana izgubila svaku nadu, javi joj se u snu glas koji joj poruči da ode u jednu pećinu u jordanskoj pustinji, dva sata udaljenu od Jerihona, da tamo u molitvama i postu provede 40 dana i noći i da će posle toga na svet doneti devojčicu.

Ana je provela određeno vreme u pećini i nedugo zatim rodi devojčicu kojoj roditelji dadoše ime Marija. Njihova ćerka je blagoslovena od Boga i svih kolena ljudskih, Presveta Deva Marija Bogorodica koja je rodila Isusa Hrista, spasioca čovečanstva.

Današnji praznik smatra se danom velikih žudesa za sve žene. One zato, kažu narodni običaji, ne treba da rade u toku dana. Poneke bdiju svu noć uoči praznika dok ne čuju prve petlove, a onda kažu: “Čujem, čujem petle, svoje čuvam, selsko zbiram”.

U nekim selima majke sa ženskom decom idu oko kuće i bacaju pepeo ili proso da bi sačuvale kuću od zlih duhova. Iz davnih vremena zadržao se običaj da bolesne žene danas odlaze u manastire na molitve, a nerotkinje odlaze na konak, pa ostaju po tri dana.

U stara vremena muškarci čije bi žene posle dužeg vremena zatrudnele, odlazili su u ponoć uoči današnjeg dana na vilina ili druga urokljiva mesta i pobadali krstiće napravljene od tisovog drveta.

Molitva za sve one koji žele da se obrate Svetoj Ani glasi:

“Danas se uze bezdetnosti razrešuju, jer je Joakima i Anu uslišio Bog, jasno im obećavši da će, iako su ostareli, roditi presvetu Bogorodicu. Iz nje se Sam rodio Neopisani, postavši Čovek naredivši Anđelima da joj kliču: Raduj se, blagodatna, Gospod je s tobom!”