Sveti Andrej bio je Jonin sin i Petrov brat, rodom iz Vitsaide, i ribar po zanimanju.

Prema predanju, Sveti Andrej je bio stariji brat apostola Petra i učenik svetog Jovana Krstitelja, a Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao.

Vladika Nikolaj Velimirović opisao je u svom “Prologu” stradanje na krstu i prvoapostola koji do poslednjeg daha nije odustajao od hrišćanskih pouka narodu koji mu je dolazio na poklonjenje.

Preminuo je 62. godine, njegove mošti prenete su u Carigrad, a potom, kako je zapisano, glava svetitelja je preneta u Rim, a jedna ruka u Moskvu.

Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su Romi mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se – Mečkin dan. 

Uoči Andrejevog dana, kuva se kukuruz za medvede koji se ostavlja ispred kuće preko noći. Kukuruz se takođe ujutru daje deci i veruje se da će tako ona biti zdrava i jaka “kao medvedi” preko cele godine.

Po planinskim selima pravili su “mečkin kolač” – mečkina povojnica, koji deca rano odnesu na “mečkina mesta”, da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih.

Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju se ne radi ništa sa odećom da ga mečke ne bi pocepale.

Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave “hleb za mečku”, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.



loading...