Sveti Stefan Štiljanović bio je srpski plemić iz plemena Paštrovića, južno od Huma, sa crnogorskog primorja.

Iz života ovog svetitelja ostalo je poznato da je od rane mladosti bio bogobojažljiv i pravedan čovek koji je prezirao nepravdu i klonio se zla. Tako, kada je krajem 15. veka ušao u sukob sa Mletačkom republikom, rešio je da napusti svoju otadžbinu i dođe u Srem. Sve svoje imanje je ostavio narodu.

U Sremu je postao srpski despot i na upravu je dobio mesto Morović u Sremu, gde od tada beše njegovo sedište. Narodna tradicija prikazuje despota Stefana Štiljanovića kao najuzornijeg hrišćanskog vladara i za njega vezuje mnogobrojna plemenita dela, kao i junačku borbu protiv Turaka.

Iako je vladao, nikada nije zaboravio na pravednost i svima je ukazivao poštovanje i ljubaznost zbog čega je bio omiljen među običnim svetom.

U jesen, 17. oktobra svake godine, srpska pravoslavna crkva pominje i slavi ime Svetog Stefana Štiljanovića. Molitva koju treba uputiti ovom svetitelju glasi:

“Na Zemlji si premudrošću stekao slavu, bogatstvo tvoje Gospodu predavši, i On te je među nebeske žitelje naselio. Telo tvoje, sveti, na zemlji je sačuvao netruležno, jer si u celomudrenosti i čistoti pravedno poživeo: Zato sa slobodom moli Boga da nas spase, Sveti Stefane.”

Smatra se da je ovaj svetitelj najverovatnije umro oko 1543. godine, ali to nije bio kraj!

Naime, narod je dugo posle sahrane plemenitog vladara pričao kako se na njegovom grobu svake noći pojavljuje svetlost. Nakon toga, Sveti Stefan Štiljanović je sahranjen u manastiru Šišatovcu u Sremu.

Videvši mošti svog supruga i čuvši da je proglašen za svetitelja, žena Svetog Stefana Štiljanovića reši da se zamonaši i u molitvi i tišini prožive poslednje dane svog života.

Danas se mošti Svetog Stefana Štiljanovića nalaze u Sabornoj crkvi u Beogradu pored dela moštiju kneza Lazara.