U svetu se danas obeležava Svetski dan sladoleda, koji je ustanovljen u Sjedinjenim Američkim Državama pre 33 godine. Obeležavanje Dana sladoleda predložio je tadašnji predsednik SAD Ronald Regan.

 

Priča o sladoledu počinje u Kini, gde su na kraljevskim dvorovima pravili mešavinu leda i mleka i dobijali poslasticu koja se smatra pretečom današnjeg sladoleda.

I stari Rimljani su uživali u čarima sladoleda, pa je tako rimski car Neron mešao sneg i led donesen s planina, s voćnim sokovima i usitnjenim voćem i dobijao mešavinu sličnu današnjem sladoledu.  Vojska Aleksandra Velikog redovno je bila osvežavana sladoledom.

U Evropu su ga doneli Arapi, a na engleski dvor je stigao u 17. veku. Kralj Čarls II bio toliko oduševljen hladnim desertom da je platio veliku svotu novca kuvaru kako bi zadržao recept u tajnosti.

 

Industrijska proizvodnja počinje u Americi polovinom 19. veka. Prvu mašinu za prozvodnju ukusne ledene poslastice, 1846. godine napravila je Nensi Džonson i ta mašina je bila vrlo slična onima koje se danas mogu videti u poslastičarnicama.

Početkom 20. veka, počeli su da se javljaju različiti oblici sladoleda – prvo kornet, zatim i sladoled na štapiću.

Čuvena britanska premijerka, “Čelična Lejdi” Margaret Tačer, inače hemičarka po profesiji, svoju karijeru je započela pronalaskom hemijskog jedinjenja koje se dodaje sladoledu da bi bio kremast.

Najskuplji sladoled na svetu košta 25.000 dolara, a uz tu čokoladnu poslasticu dobijete zlatnu narukvicu sa dijamantima.



loading...