Srpska pravoslavna crkva proslaviće danas praznik posvećen Prepodobnoj mučenici Paraskevi Rimskoj, u narodu poznatijoj kao Trnova Petka. Ova svetica smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, a za ovaj dan se veruje veliki broj običaja i verovanja.
Srpska pravoslavna crkva danas praznuje dan Prepodobne mučenice Paraskeve Rimske – Trnove Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima. Zbog blagosti i čuda koja je učinila za života, pred njene mošti i danas dolaze vernici da mole za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Praznik Trnove Petke, kao i praznici još dve svetiteljki koje se praznuju u avgustu – Ognjene Marije i Blage Marije, nisu crvena slova, ali su poštovani u srpskom narodu, a naročito među ženama. Praznikom prepodobne mučenice Paraskeve, završava se mali letnji “ciklus ženskih praznika”.
Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.
Za Trnovu Petku kažu i da je ženski praznik, jer ga prvenstveno praznuju žene koje danas ne bi trebalo da mese, kuvaju ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke.
Mlade devojke, veruje se, danas treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir. Devojčicama se danas oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Ko je Prepodobna mučenica Paraskeva?
Danas 8.avgusta SPC proslavlja Svetu prepodobnomučenicu Paraskevu pod imenom Trnova Petka. Rodom je iz Rima , iz hrišćanske porodice, živela je u 2.veku posle Hrista, a nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se.
Propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila je da misionari u drugim krajevima.
Zbog propovedanja hrišćanske vere zatvarana je, mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine. Njene mošti, kasnije su prenete u Carigrad.
