Ono najvredinije u čoveku je dete, a njega u sebi se lako odričemo. Valjda zato svakom posetiocu koji pogleda izložbu igračaka u Muzeju nauke i tehnike zaigra srce jer ga, makar nakratko, vrati u doba prvih životnih godina.
Interesantno je videti čime su se igrala nekadašnja deca, danas nečije bake i dede, kao i njihovi preci.
Kako objašnjava vodič kroz ovaj muzej Ivan Stanić, i igračke su se menjale zajedno sa tehnologijom i običajima koji su bili deo tadašnje svakodnevice.
Danas je drveni konjić za ljuljanje potpuno zaboravljen, baš kao što je nekada bio obavezan deo svake dečje sobe. Istina, igračke su bile privilegija dobrostojećeg sloja, a odvajkada je bilo mnogo onih kojima su bile nepristupačne.
Kolica namenjena novorođenoj deci ponosni roditelji su gurali po Kalemegdanu i pre mnogo decenija, a predratni i posleratni modeli bili su luksuzni, ali dizajnirani na sasvim drugačiji način, koji nam sada izgleda blago arhaično.
Luksuzne igračke su imala deca najviših slojeva stanovništva. To su, na primer, bile replike određenih kućnih naprava koje su u minijaturi pravili industrijalci – kaže Stanić.
Tako je minijaturna peć na drva u stvari prvobitno bila prototip jedne velike radionice koja je izrađivala prave peći, a ovo je bio reklamni uzorak koji je kasnije završio u igraonici nekog deteta.
