Istina je nekada strašnija od mašte scenarista i najvećih horor filmova!
Anelize Mihel iz Lajblfinga u Nemačkoj bila je sasvim obična tinejdžerka kada je doživela svoj prvi epileptični napad. Pored toga, lekari su joj dijagnostikovali i depresiju, i prepisali joj terapiju lekovima.
Međutim, situacija se iz godine u godinu pogoršavala. Porodica je spas pokušala da nađe u veri, ali je devojci bilo tek 16 kada joj je 1968. prilikom hodočašća, jedna starica rekla da ju je “zaposeo đavo”. Anelize je u širokom luku izbegavala freske i ikone na kojima je prikazan Isus, nije želela da pije svetu vodicu, a konačan dokaz, po staričinom mišljenju, bio je taj što je Anelize nemoguće “zaudarala”.
Do svoje dvadesete godine, nesrećna devojka je završila u mentalnoj ustanovi. Od obične tinejdžerke koja je maštala o tome da postane učiteljica malo je toga ostalo. U to vreme, postajala bi agresivna kada bi se našla u blizini verskih predmeta i objekata, a tvrdila je i da čuje glasove. Sve to izazvalo je kod nje sklonost suicidu.
Aneliza i njena porodica prihvatili su mišljenje starice, i zaključili da mora biti da je devojka opsednuta demonom. Zbog toga su zamolili katoličkog sveštenika da nad njom izvrši egzorcizam.
Sveštenik je odbio, i dugo je Anelizina porodica tragala za sveštenim licem voljnim da izvrši taj obred. Sreća ih je, kako su mislili, 1975. godine dovela do dvojice rimokatoličkih sveštenika – Arnolda Renca i Franca Alta, kojima je vircburški biskup izdao nalog za egzorcizam.
Deset meseci su sveštenici izvodili nad njom rituale, i sve to u potpunoj tajnosti – po nalogu samog biskupa.
Prema istorijskim zapisima, Anelize je “pod uticajem demona” cepala odeću sa sebe, kompulsivno dnevno izvodila po 400 čučnjeva, puzala po podu i danima lajala kao pas. Jela je paukove i ugalj, odgrizla glavu mrtvoj ptici koju je pronašla, urinirala po podu, a zatim to i lizala.
Prema svedočenjima njenih bližnjih, iz sebe je ispuštala jezive zvuke – bilo je tu lajanja, zavijanja, stravičnog vrištanja od koga bi se njenoj okolini od užasa dizala kosa na glavi.
Svoje “demone” nekada je zazivala po imenu – Kain, Neron, Juda, Lucifer, Hitler… Govorila bi njihovim glasom, i ponašala se kao da ju je neko od njih zaista zaposeo. Tada bi sveštenici razgovarali sa njima.
– Ljudi su glupi poput svinja. Misle da je sve gotovo nakon smrti. Život se nastavlja posle smrti – govorio bi “Hitler” kroz Anelizu.
S druge strane, “Juda” bi kroz Anelizu govorio da je “Hitler” jedno obično “blebetalo” i da u paklu niko čak ni ne obraća pažnju na njega.
Iako je za to vreme uzimala lekove za epilepsiju, uskoro je Aneliza postala previše agresivna. Počela je da odbija hranu, i da stalno govori da priželjkuje smrt. Na svoj zahtev, skinuta je sa terapije i odbijala je svaku medicinsku pomoć.
U tom periodu, sveštenici su udarnički počeli da nad njom izvode rituale egzorcizma. Ukupno ih je bilo 67, a izvodili su ih jednom do dva puta nedeljno.
Prvog jula 1976. godine, Anelize je umrla u svom domu. Autopsijom je utvđeno da je umrla od neuhranjenosti i dehidratacije, što je bila posledica rituala egzorcizma. Imala je svega 30 kilograma, zbog čega nije mogla da se samostalno kreće, a autopsijom je utvrđeno i da je bolovala od upale pluća.
Nakon sprovedene istrage, sud je zaključio da je Anelizina smrt mogla biti izbegnuta čak i nedelju dana pre tragičnog prvog jula.
U toku narednih meseci, država je podigla optužbu protiv Anelizinih roditelja i sveštenika zbog ubistva. U toku slučaja, Anelizino telo je ekshumirano, a puštale su se i trake na kojima su sveštenici snimali Anelizine krike u toku egzorcizma. Na kraju su sveštenici osuđeni na šest meseci zatvora (uslovno na godinu dana), dok su Anelizini roditelji oslobođeni optužbe jer su “dovoljno propatili”.
Zanimljivo je da je Katolička crkva, koja je odobrila egzorcizam Anelize Mihel kasnije promenila svoje stanovište i proglasila ovaj događaj slučajem mentalne bolesti. Danas, mnogi ljudi veruju da je bila posednuta demonima, a njen grob je danas mesto hodočašća.
Dva klasika među horor filmovima, “Egzorcizam Emili Rouz” i “Rekvijem”, nastali su na osnovu tragedije ove devojke.
