Čarls Dikens je bio najznačajniji engleski romanopisac XIX veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma, a Dikens se danas smatra osnivačem socijalnog romana. Možda je njegova najveća zasluga što je i niže slojeve pridobio za literaturu i pokazao da u dobroj knjizi svako može da uživa.
Osim književnog rada manje je poznato da se Dikens bavio i humanitarnim radom i pomaganju siromašnima. Osnovao je utočište “Urania Cottage” – prihvatilište za “posrnule žene” (prostitutke) iz radne klase i njime upravljao deset godina.
NAJLEPŠA BOŽIĆNA PRIČA IKADA: Dikensovu bajku zna ceo svet, ali MAGIJA NJENOG NASTANKA malo je poznata
Dana 9. juna 1865. na povratku iz Pariza sa Ternan, voz u kojem je Dikens putovao je imao saobraćajnu neseću. Prvih sedam vagona skliznulo je sa mosta koji je bio u popravci. Jedino je na koloseku ostao vagon prvog razreda u kojem je bio Dikens. Pre nego što su stigli spasioci pisac je pomagao žrtvama.
Iako nije zadobio nikakve ozlede, Dikens se nikada nije oporavio od trauma iz ove železničke nesreće. U to vreme pisao je roman “Naš zajednički prijatelj” i kritičari smatraju da je, upravo nakon nesreće, u njega uneo i neka svoja razmišljanja o životu i suočavanju sa smrti.
– Imaj srce koje nikada neće postati tvrdo, temperament koji se nikada neće umoriti i dodir koji nikada neće povrediti – zapisao je u ovom delu.
Ironično, “Naš zajednički prijatelj” postalo je poslednje završeno delo Čarlsa Dikensa i neka vrsta njegovog testamenta i pouke budućim generacijama.
Dana 8. juna 1870. Dikens je u svome domu doživeo još jedan moždani udar. Nije više dolazio svesti, a umro je sutradan – 9. juna, tačno pet godina nakon železničke nesreće.
