Sveti Averkije Jerapoljski je bio episkop u gradu Jerapolju u Frigiji (današnja Turska). Taj grad je bio pun nezanbožaca, pa je Avrekije davao sve od sebe da molitvama umilostovi Boga da povede nevernike ka svetlosti istine.

Jednim prilikom je Averkije ušao u idolski hram i polupao sve lažne idole. Gnevni neznabošci spremali su mu linč. Prema predanju, tri mladića su se zaletela ka njemu urlajući, u nameri da ga ubiju, a tada je Averkije uspeo da iz njih izgna demone, te su se oni tog momenta umirili i ozdravili.

Videvši taj prizor, neznabošci su izrazili svoje divljenje, te se 500 njih na licu mesta krstilo.

Vremenom je ceo Jerapolj primio hrišćansku veru, zahvaljujući mnogim čudima koje je Averkije izvodio. Vratio je vid slepoj majci jednog gradskog zvaničnika, što je dodatno učvrstilo veru tamnošnjeg naroda u hrišćanstvo.

Kada je iscelio nekog kneza od nečistog duha, ovaj je hteo da mu pokloni deset kila zlata. Svetitelj ne primi zlato, nego pokaza knezu ječmeni hleb i reče: “Oni koji se hrane ovakvim hlebom gledaju na zlato kao na blato!” 

Na tragu ovog predanja vernici danas imaju običaj da jedu ječmeni hleb jer veruju da će tako bolje razumeti mudre reči Svetog Averkija i da će im to doneti zdravlje i sreću.

Videvši mnogo naroda u mukama i bolestima, Averkije jednom prilikom kleknu na jednom mestu i pomoli se Bogu, da Bog tu otvori toplu lekovitu vodu, kako bi se svi nevoljni tu lečili i Boga proslavljali. I Bog otvori na tom mestu izvor tople vode.

U starosti, Averkije je u Rimu prema predanju iscelio carevu kćer koja je sišla s uma, te mu je car ponudio obilatu nagradu, na šta mu je svetac rekao: “Nije potrebno bogatstvo onome ko hleb i vodu smatra carskim obedom”.

Hrist mu se nekoliko puta javljao. Prema njegovim uputstvima, propovedao je Jevanđelje i po Siriji i Mesopotamiji. Umro je u Jerapolju krajem 2. veka.