Recept za baklavu star je hiljadama godina. Kada je sledeći put budete jeli, setite se da je nekada bila kraljevska poslastica i sastavni deo trpeze starovekovnih dvorova.

 

Poreklo baklave nije poznato ni dan-danas. Najviše pristalica ima teorija da baklava potiče od turskih etničkih grupacija nastanjenih u Srednjoj Aziji, a da je najveću popularnost dobila nakon što je počela da se pravi u Topkapi palati u Istanbulu.

Postoje tvrdnje da su Asirci u 8. veku pre naše ere ovaj slatkiš prneli grčkim trgovcima, a neki stručnjaci tvrde da poslastica direktno potiče iz starovekovne Grčke i Vizantije. “Gastris” i “kopte” bili su starogrčki nazivi za testo od susama punjeno medom i orasima koje podseća na današnju baklavu.

Drugi tvrde da je baklava deo uzbekistanske kuhinje. Oni su imali više naziva za ovu poslasticu – puskal, iupka, baki paklavashi i tatarska ioka… 

 

Iako neki navode da se recept baklave nalazi u čuvenom arapskom Kuvaru iz 1226. godine, kao i u mesopotamskim spisima, zvaničan recept proto-baklave potiče iz kineskog kuvara (1330).

Ipak, jedno je sigurno – svetsku slavu ova poslastica stekla je zahvaljujući Turcima! Naziv “baklava” nastaje od staroturske reči “baklagi” ili “baklagu”, iako je pravo značenje izgubljeno. 

Srbija nije kaskala za Evropom kada je u pitanju otvaranje baklavdžinica. Prolazeći kroz Beograd, Evlija Čelebija – turski putopisac, pominje i beogradsku baklavu. On piše u 17. veku i objašnjava da je u beogradskim kulama savijana baklava velika kao točak od kola.

Seobe Srba nakon Kosovskog boja i čitave Otomanske vladavine odvela je baklavu preko Save i Dunava u ostatak Evrope.

Srpska baklava sastavni je deo trpeze za Badnji dan, a njeni istorijski tragovi nalaze se i u vojvođanskoj božićnoj česnici ispečenoj od tankih kora i natopljenoj medom i orasima.

Za našu baklavu kažu da valja da odstoji nakon spremanja i da je ne treba odmah jesti. 

– Postoji mnogo regionalnih varijanti ove poslastice, ali osnovni sastojci su isti – kore, fil, prelic sličan šerbetu…

– Postoje priče da se baklava pekla na persijskim, rimskim i vizantijskim dvorovima kao i na dvorovima Mrnjavčevića, Hrebeljanovića i Dušana Silnog.

– Legenda kaže da je recept baklave pravljene na dvoru proklete Jerine sačuvan u manastiru Svete Trojice u Pljevljima.