Jedna od prvih građevina stavljenih na Uneskovu listu svetske baštine bila je Mon Sen Mišel (planina Svetog Mišela) u Francuskoj, još 1979. godine.

Osim po svojoj lepoti, ovo mesto je specifično po još nečemu. Ovde se mogu primetiti najveće razlike u nivou mora tokom plime i oseke, a dostižu čak 15 metara.

Iako zanimljiv fenomen, vrlo je opasan za posetioce. Naime, ako se nađete na putu prema planini za vreme oseke, pesak je mokar i možete potonuti u njega kao u živo blato, a s plimom, koja brzo nailazi, možete se i utopiti. 

Zbog ekstremnih plima i oseka, more zna da se povuče i 15 kilometara, u prolećnim mesecima, pa je ova planina na kopnu, dok se za vreme visoke plime pretvara u ostrvo okruženo morem.

Na vrhu planine nalazi se manastir Svetog Mišela i srednjevekovna tvrđava izgrađena oko njega. Do manastira vodi 900 stepenica. U tvrđavi živi manje od 50 stanovnika, a godišnje ga obiđe 3 miliona turista.

Viktor Igo je rekao da je Mon Sen Mišel za Francusku ono što su piramide za Egipat.

Do izgradnje prve crkve u 8. veku, ostrvo je imalo ime Mon Tomb jer je podsećalo izgledom na uzvišenje grobne humke.

Po legendi je 708. arhanđel Mihailo naredio biskupu Avranša da ovde sagradi crkvu. Kada biskup nije na to pristao, aranđeo mu je vrelim prstom napravio rupu u lobanji (biskupova lobanja se danas čuva u crkvi u Avranšu, mada nauka tvrdi da je ova lobanja poreklom iz neolita).

Godine 965/966. jedna grupa benediktinaca je ovde osnovala manastir. U narednim vekovima kraljevi i vojvode su finansirali izgradnju manastira. Centralna građevina je građena od 1017. do 1520. Glavna crkva je nastala u periodu 1023-1084.

U 12. veku manastir je došao pod vlast francuskih kraljeva. Kralj Filip Avgust je u 13. veku sagradio deo opatije u gotičkom stilu. Manastirske građevine su stradale u Stogodišnjem ratu kada ih je bombardovala engleska artiljerija. Opadanjem značaja crkve u doba Francuske revolucije, opatija je napuštena 1790, a monasi su se vratili tek 1969.

U međuvremenu, ostrvo je služilo i kao zatvor sa ironičnim imenom Mon Libr (“Slobodno brdo“). Ostrvo je proglašeno francuskim nacionalnim spomenikom 1874, posle čega je počeo period restauracije i konzervacije manastirskih građevina koji traje do danas.