Visoke zidine Zabranjenog grada čuvale su i velike tajne kineskih dinastija, a zbivanja u ovom zdanju bila su nepoznata i najmoćnijim ljudima u državi. Ipak, sudbina nekih bila je takva da su za njih sva vrata bila otvorena jer su svoj gubitak i nedostatak uspeli da pretoče u veliku korist.
Kastracija je bila jedna od najtežih kazni kojom su bili podložni svi slojevi kineskog društva. Međutim, ovu drakonsku sankciju nisu svi doživljavali kao kaznu. Naprotiv!
Sam postupak odstranjivanja polnih žlezda često je prihvatan dobrovoljno i brzo je postao ulaznica u državnu službu. Po ovakvom odabiru kadrova bila je poznata dinastija Han, čiji su se vladari rado okruživali evnusima.
Zbog prirode posla, evnusi su često bili u kontaktu sa carem što im je pružalo niz prilika da izvrše uticaj na njega, ali i na državnu politiku. Važno mesto u carskoj administraciji zauzimali su zbog činjenice da ne mogu da imaju svoje potomstvo, pa tako ni teoretski ne mogu zasnovati sopstvenu dinastiju.
Moćni carevi su u Zabranjenom gradu krili i više od hiljadu konkubina, bez straha da bi neko od prisutnih muškaraca mogao da uživa u njihovoj ljubavi.
Carevi su vrlo naivno verovali da su evnusi bezopasni. Računali su da njihov fizički hendikep unapred ruši san o stvaranju vlastite dinastije, ali su često zaboravljali da težnje koje podrazumevaju uništenje aktuelnog vladara ne moraju da imaju veze sa tim.
Pad dinastije Ćin se može pripisati delovanja evnuha poznatog po imenu Džao Gao.
Prema zvaničnim podacima, Džao Gao je živeo u 3. veku pre Hrista. Bio je član vladajuće dinastije u jednoj od sedam zavađenih kineskih država. Njegovi roditelji su u toj igri moći izgubili, pa je Gao zajedno sa braćom kastriran.
Ubrzo stupa u službu dinastije Ćin Ši Huanga kao stručnjak za pravo i kažnjavanje. Napredovao je brzo i lako, i postao jedan od najbližih savetnika cara.
Posle smrti vladara, Džao Gao je bio jedan od kreatora državnog udara, tako što je skovao zaveru protiv naslednika i njegovih pristalica. Dinastiju je “poštedeo” tako što je na mestu vladara zemlje postavio najmlađeg carevog sina Huhaija koji je bio Gaova marioneta.
Tri godine kasnije, izbila je pobuna, a Gao je nagovorio cara da izvrši samoubistvo kako ga ne bi okrivili za državni udar. Tada je na čelo države doveo Zijinga. Aktuelni vladar je na vreme shvatio kolika opasnost preti od Gaoa i uspeo je da se otrgne od njegovog uticaja.
Ubrzo je moćni evnuh ubijen, a na čelo zemlje je došao Liu Bang, osnivač moćne dinastije Han.
Uprkos lošoj reputaciji koju su stekli kroz istoriju, nisu svi kineski evnusi bili zlobni. Neki od njih su pronašli važne izume bez kojih je teško zamisliti modernu civilizaciju. Jedan od Četiri velika izuma bio je papir, a pronašao ga je poznati evnuh Cai Lun.
Zeng He je bio evnuh koji je u vreme vladavine dinastije Ming zapovedao trgovačkim flotama i putovanjima kroz istočnu Aziju do Indije, Arabije, Persije i istočne Afrike. Tako je Kinu povezao sa svetom. Takođe, prvi umetnici koji su u Kini izvodili dela klasične muzike bili su evnusi, a bilo je orkestara čiji su članovi isključivo bili evnusi.
Kraj dinastije Ćing u ranom dvadesetom veku značio je i kraj službe evnuha na dvoru. Poslednji su proterani iz Zabranjenog grada 1924. godine.
