Ovo je priča o Džeku O'Nilu, čoveku koji je prešao ogroman put od pilota američke ratne mornarice preko surfera do uspešnog preduzetnika. Njegov izum podigao je surf na jedan mnogo viši nivo i od njega napravio sport kakav danas poznajemo.

“Materijal koji je pogodan za sve vrste vodenih sportova” glavni je slogan američkog sportskog brenda koji je 1952. osnovan u Kaliforniji pod nazivom O’Nil.

Džek O’Nil je američki biznismen koji je pronašao takozvano “mokro odelo”. Rođen je u Denveru 27. marta 1923. godine. Odrastao je u Oregonu i južnoj Kaliforniji gde je prvi put 1930. video surfere koji se spuštaju niz talase bez daske za surf.

 

Nakon Drugog svetskog rata kao pilot američke ratne mornarice upisao je studije na Univerzitetu u San Francisku gde je diplomirao. 

O’Nilu je okean bio svetinja, a imao je i moto: “Kad sve u životu upropastiš, uskoči u okean i sve će ponovo biti dobro“.

 

Surfovanje mu je bila strast, ali postojao je problem – Džek nije dobro podnosio nisku temperaturu okeana. Tako je nastalo “mokro odelo”, izum koji je značajno promenio kurs vodenih sportova.

Džek O’Nil prvi je počeo da proizvodi odela od neoprena, specijalnog materijala koji štiti surfere od hladnoće. “Mokro odelo” funkcioniše tako što se mala količina vode “zarobi” između neoprena i kože tako da se stvara izolacioni sloj. 

Mokra odela pronašla su primenu i u ronjenju zbog konstantno niskih temperatura.

 

Logo kompanije O’Nil “Uvek je leto unutra” najbolje opisuje revolucionarni izum koji je trajno promenio sliku o surferima. Do tada, surferi su imali imidž opuštenih plažnih momaka koji uhvate po neki talas. Sa novim odelima postali su “nadljudi u telu plemenitih atleta”, piše Vintagenews.

Kompanija je postigla planetaran uspeh ali Džek O’Nil ostao je onaj stari raščupani buntovnik guste brade sa povezom preko oka.

Prilikom jednog uživanja u oekanu 1972. Džek je izgubio oko tako što ga je daska za surfovanje udarila u glavu. To ga međutim nije sprečilo da zadrži svoj avanturistički duh i nastavi da pilotira, jedri i ribari. Džek je obišao ceo svet i svojim ličnim primerom promovisao načela svoje kompanije.

 

Kao multimilioner 1996. godine odlučio je da pokrene životni projekat – otvario je međunarodni edukativni centar “O’Neill Sea Odyssey” čija je svrha i danas podizanje svesti o važnosti okeana i kroz koji je prošlo 100.000 dece.

– Okean je živ i mi moramo da se brinemo o njemu. Nema sumnje da je ovaj projekat najbolja stvar koju sam uradio u životu – rekao je jednom prilikom Džek O’Nil.

Sve do smrti 2. juna 2017. Džek O’Nil živeo je na svom prelepom imanju u Santa Kruzu čiju je obalu zapljuskivao okean. 

 

Njegova kompanija posthumno je izdala saopštenje za javnost:

Džek je bio čovek izražene duhovnost i prijateljskog karaktera. Uvek je bio tu za svoje prijatelje, porodicu i okean koji je mnogo voleo. Ostaće upamćen po svom gostoprimstvu na prelepom imanju sa pogledom na more i njegovoj omiljenoj plaži “Pleasure Point” koju će večno zapljuskivati njegovi omiljeni talasi”

Ipak, verovatno najemotivniji trenutak dogodio se na O’Nilovoj komemoraciji. Stotine surfera okupilo se blizu njegove kuće na litici Santa Kruza, mnogi s povezom preko oka kakav je O’Nil nosio posle povrede, i održalo “veslačku službu”. Oni su u vodi formirali krug i bacali cveće odajući počast preminulom kolegi.

–  Gledao je u more kao da traži sledeće dobro mesto za surfovanje, poput Valhale, raja ili nečeg sličnog – rekao je jedan od okupljenih surfera.