Preokrenuo rat: od vlasnika farme pilića do agenta pa potom i duplog agenta, Garsija je pravi primer domišljatog i neverovatnog čoveka.

 

Na početku Drugog svetskog rata, Huan Puhol Garsija rođen u Barseloni 12. februara 1912. godine, odlučio je da rizikuje svoj i život svoje žene kako bi dao svoj doprinos u borbi protiv Hitlera i nacističke Nemačke. On je verovao da je Hitler pretnja za celo čovečanstvo i da je njegova dužnost da ga spreči.

Ali, kako bi nekadašnji vlasnik farme pilića mogao to da učiniti? Špijunaža je bila odgovor, pa je on odlučio da postane špijun. Njegov plan je zvučao dobro, osim činjenice da on nije bio špijun i da nije imao nikakvog iskustva na području špijunaže. Nije imao nikakve važne kontakte, a nije baš ni bio “materijal za špijuna”.

Uprkos svemu, Garsija je otišao do britanske ambasade u Madridu kako bi “ponudio svoje usluge” u ratu protiv Nemačke. Njegova revnost nije shvaćena ozbiljno pa se zaputio prema izlazu ambasade.

Međutim, Garsija nije odustajao od svog nauma da postane špijun. Odlučio je da zaigra drugačiju igru – pristupio je Nemcima i rekao im da je simpatizer nacista i da želi da postane nemački špijun u Engleskoj. Lagao ih je da je često putovao u London sa španskom vladom i pokazao im je i lažni diplomatski pasoš koji je falsifikovao. Nemci su poverovali u njegove laži i poslali su ga u Englesku da bi okupio mrežu agenata koji bi radili za njih.

 

Ne samo da ih je lagao, već je od njih uzimao 22 plate!

Budući da je njegov diplomatski pasoš bio falsifikat, nije mogao ni da ode u Englesku, pa je umesto toga otišao u Lisabon i počeo da šalje lažne obaveštajne izveštaje Nemcima. Nije mogao da okupi agente kako su to od njega tražili, pa je izmislio fiktivne kolege.

Izmišljene podatke kreirao je uz pomoć štampe, radioprograma i turističkih vodiča. Kako bi bio uverljiviji, stalno je prigovarao o lošem vremenu. Nemci su mu poverovali čak i kada ih je izvestio o tome da je stvorio špijunsku mrežu u Engleskoj. Tako su Nemci plaćali 22 lažna špijuna.

Tokom svog boravka u Lisabonu, stvorio je impresivne lažnjake špijunskih izveštaja pa je pokušao da kontaktira Britance kako bi postao dvostruki agent.

Ovaj put britanska tajna služba MI5 nije imala šta da prigovoriti pa su ga odmah primili u svoju službu, impresionirani što je običan čovek postigao više nego njihovi obučeni specijalci u nekoliko godina.

Zbog njega su Nemci mislili da će Dan D biti u okolici Kalea, a ne u Normandiji

Vrhunac njegove špijunske karijere i potez koji je svakako uticao na ishod rata bilo je uveravanje Nemaca da će se saveznici u svojoj osvetničkoj invaziji iskrcati u okolini Kalea, a ne u Normandiji.

Odradio je sjajan posao. Nemci su u okolici Kalea čak dva meseca nakon Dana D držali divizije koje su očekivale invaziju koja se nikad nije dogodila. Međutim, britanska obaveštajna služba i danas tvrdi da bi bez Garsije istorija verovatno izgledala drugačije jer bi nacisti dobili bitku u Normandiji.

Da stvar bude smešnija, Hitler je agentu Garbu (kako su ga Nemci zvali) 29. jula 1944. godine lično dodelio Gvozdeni krst kao nagradu za njegove neprocenjive usluge, iako je upravo zbog njega izgubio Normandiju.

Pogledajte video: