Antropolozi su dugo nagađali koliko su neandertalci imali kontakta sa modernim ljudima, ali će im novootkriveni fosil rešiti sve nedoumice.
Naučnici su u Rumuniji pronašli 40.000 godina star fosil ljudske vilice koji sugeriše da su se ljudi i neandertalci ukrštali čak i nakon preseljenja sa Bliskog istoka u Evropu, piše Dejli mejl.
DNK testiranja potvrdila su da genom sadrži između 4,8 i 11,3 procenta neandertalske DNK. Obično svega od jedan do četiri procenta gena modernih ljudi potiče od neandertalaca.
Ta subvrsta koja predstavlja naše daleke rođake, preselila se iz Afrike u Evropu, a verovatno i Aziju pre oko 50.000 – 60.000 godina.
Kvajomej Fu, naučnica koja je učestvovala na okupljanju “Biologija genoma” u Njujorku prošle nedelje, rekla je da su rezultati istraživanja pokazali da su ljudi imali neandertalce u svom porodičnom stablu pre samo pet do šest generacija.
Prošle godine njen tim pronašao je 45.000 star deo kosti u Sibiru i vidljive odlike neandertalca na njoj.
Nova studija pokazuje da su se ljudi ukrštali s neandertalcima do perioda neposredno pre izumiranja te vrste, pre oko 39.000 godina.
Prošle godine je studija koju su sproveli stručnjaci sa Oksforda pokazala da su neandertalci i moderni ljudi živeli u Evropi u istom periodu tokom 5.400 godina.
Profesor Kris Stringer, vođa istraživanja o poreklu čoveka iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, kaže da se ukrštanje verovatno odvijalo nedugo nakon što su male grupe modernih ljudi počele da napuštaju Afriku.
Neandertalci, smatraju naučnici, nisu mogli da se takmiče sa našim precima u borbi za hranu i resurse i zbog toga su izumrli.
Ipak, neki izvori pokazuju da su neke grupe preživele u zabačenijim delovima Evrope nekoliko hiljada godina nakon što su ostali neandertalci iščezli iz oblasti koje su naseljavali moderni ljudi.
