Prvi "mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo" načinjen je 12. aprila 1961. kada je Jurij Gagrin, u kosmičkom brodu Vastok, obleteo Zemlju. Bio je to prvi čovekov let u kosmos i era kosmonautike je time započela.
Na ovom letu načinjen je jedan krug oko Zemlje. Gagrin je poleteo sa kosmodroma Bajkonura u 9:07 sati po moskovskom vremenu, dosegao visinu od 327 km i nakon 108 minuta spustio se nazad na Zemlju.
Do samog poletanja se nije znalo ko će biti prvi čovek u svemiru. Sam Gagarin je svoje šanse da prvi poleti u svemir smatrao jednakim šansama svog druga i dublera Germana Titova.
Sve vreme sam moje i Germanove šanse za let u kosmos smatrao jednakim i tek nakon što nam je saopštena odluka, poverovao sam u sreću koja mi je pala u udeo da izvedem prvi let u kosmos – ispričao je kasnije.
Od sedam letova koji su prethodili Gagarinovom, samo su tri bila uspešna, a jedino su se dva vratila na Zemlju. Gagarinov rizik bio je veliki, ali se isplatio, a dve godine kasnije SSSR u orbitu šalje i prvu ženu – Valentinu Terješkovu.
Ovime se uspesi istočnog bloka u istraživanju kosmosa ne završavaju. Prvi čovek koji je izašao u otvoreni svemir, van letelice, bio je Aleksej Leonov, 1965. godine. Po njemu se sada lebdenje u svemiru naziva leonovanje.
Sve te godine SAD pokušavaju da prate enorman uspon sovjetskog kosmičkog programa, ali se posvećuju i novom cilju – spuštanju čoveka na Mesec. Pokreću Apolo program.
Jula 1969. godine SAD ostvaruje svoj san – prve spuštaju čoveka na Mesec. Nil Armstrong je tada izgovorio: “Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“. Cela planeta je u živom TV prenosu pratila ovo iskrcavanje, a starije generacije se sećaju ovog prenosa i komentarisanja Milivoja Jugina.
Nakon ovog događaja može se reći da Zapad preuzima primat u istraživanju svemira.
Šta je bilo sa prvom čovekom u svemiru?
Jurij Gagarin je sa Zemlje poleteo kao major, a sleteo kao pukovnik. Nakon svemirskog putovanja postao slavna ličnost i putovao je širom sveta kako bi promovisao sovjetski uspeh.
Postao je član Vrhovnog sovjeta 1962. Kasnije se vratio u Zvezdani grad i radio je na dizajnu svemirske letelice koja se mogla koristiti više puta, a postao je i zamenik direktora za obuku u Zvezdanom gradu.
U isto vreme pokušao je da se prekvalifikuje u pilota lovca. Na dan 27. marta 1968. Gagarin i njegov istruktor Vladimir Serjegin su poginuli u MiG-15UTI na rutinskom letu blizu Kiržača. Nije poznato šta je izazvalo pad, ali je istraga iz 1986. pokazalo da je turbulencija nastala kada je presretač Su-11 koristio komoru dogorevanja, mogla da izazove da Gagarinov avion leti nekontrolisano.
Kraj kosmičke trke došao je sa zajedničkim projektom Apolo-Sojuz 1975. godine. Sovjetska letelica Sojuz 19 tada se sastala u orbiti i pristala na američki Apolo, dozvolivši astronautima iz suparničkih država da pređu u drugu letelicu i da učestvuju u zajedničkim eksperimentima. Iako su nastojanja svake zemlje u svemiru slabila, one su išle u značajno drugačijim pravcima.
Međutim, Sovjeti su još jednom bili uspešniji od Zapada! Svemirska stanica “Mir“ (“Svet” na ruskom) je projekat koji je više od deset godina omogućavao realizaciju različitih naučnih eksperimenata u orbiti. U pitanju je objekat u orbiti namenjen boravku komsonauta.
Za razliku od američkog „SkyLab“ koji je u orbiti bio 6 godina, ali je ugostio samo tri posade, svemirska stanica “Mir“ je bez prestanka imala svoju posadu.
Iskustva „Mir-a“ iskorišćena su za realizaciju zajedničkog međunarodnog projekta koji je još uvek aktuelan – svemirske stanice “Alfa“. Ovime je i definitivno stavljena tačka na (dosadašnju) kosmičku trku između SAD, Evrope i Rusije.
Međutim, pojava nekih novih kosmičkih sila, kao što su Indija, Kina i Japan, govori da je u pitanju samo zatišje, a da se novi prodor (i takmičenje) u istraživanju svemira tek može očekivati.
