U većini naših krajeva, Vaskršnji praznici traju tri dana. To znači da je danas zapravo prvi dan kada se ljudi, posle odmora i gozbi, vraćaju svojim uobičajnim poslovima. Ipak, i ovaj dan se smatra "svetlim", i ima narodne običaje i verovanja vezana za njega.

 

Današnji dan je u narodu poznat kao Svetla ili Garava sreda. Reč je o prvom danu posle Uskrsa kada  ljudi, posle odmora i gozbi, vraćaju svojim uobičajnim poslovima.

Stariji kažu da danas treba da se gleda u nebo – ako je vedro i zvezdano, godina će biti rodna. Sudeći po današnjem danu, ne piše nam se dobro – stari kažu da ako na Svetlu subotu bude oblaka i kiše, čeka nas godina oskudice i nestašice.

U užičkom kraju na nebu noću naročito traže zvezde padalice. Veruje se da će onaj ko prvi ugleda jednu, imati više sreće od ostalih. Ovaj običaj vezuje se još i za mrtve. Ako vam je u porodici neko nedavno preminuo, noćas treba da pogledate u nebo – postoji verovanje da će noćas, posle ponoći pasti i njihova zvezda.

Današnja sreda se u severnom Banatu naziva još i Garava sreda, a naziv duguje jednom starom običaju koji se u nekim krajevima održao sve do pred Drugi svetski rat. Naime, na današnji dan bi se po naselju kretala povorka u kojoj su bili isključivo muškarci neoženjeni do tridesete godine. Oni bi po mestu išli uz pratnju svirača i sa sobom vukli panj.

Ovaj vedar i živopisan običaj simbolizovao je narodno uverenje o potrebi i smislu braka, a oni koji ga još nisu zasnovali bi na ovaj način, javno, bili “prozvani” ili, kako se govorilo, “nagaravljeni”.