Kapetan-Mišino zdanje je jedna od najpoznatijih građevina iz 19. veka u srpskoj prestonici. U njemu je danas smešten Rektorat Univerziteta u Beogradu i deo Filozofskog fakulteta. Sve ovo poznato je nekim Beograđanima, ali koliko ljudi zna - ko je uopšte bio taj "kapetan Miša"?!

 

Zgrada na adresi Studentski trg broj 1. dobro je poznata svim Beograđanima, ali i generacijama studenata koji su u prestonici studirali. Tu je smešteno sedište Beogradskog univerziteta kao i Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta i seminar za vizantijski grčki Odeljenja klasičnih jezika Filozofskog fakulteta.

Većina Beograđana zna da se objekat zove Kapetan-Mišino zdanje. Ipak, o tome koje bio taj “kapetan Miša”, malo ko će znati da vam kaže.

 

Najbogatiji čovek Balkana

 

“Kapetan Miša” zapravo se zvao Miša Anastasijević. Živeo je u 19. veku i bio veliki srpski trgovac i dobrotvor.

Bio je skromnog porekla. Otac Anastas bio je zemljoradnik i sitan trgovac iz Poreča dok mu je majka umrla na porođaju. Ipak, Mišu ovo nije sprečilo da postane moćan trgovac i jedan od najbogatijih ljudi onog vremena.

Miša Anastasijević je bio čovek koji je znao da iskoristi trenutak i iz svake situacije izvuče najbolje. Trgovao je, već prema prilici, svim i svačim – sapunom, stokom, solju… radio je kao carinik i rečni nadzorni kapetan.

Za njegovu “karijeru” najpresudniji su bili dobri odnosi sa knezom Milošem, tadašnjim vladarem Srbije, ali i najvećim trgovcem. Upravo on ga je 1833. godine postavio za dunavskog kapetana, sa nadzorno-arbitražnom ulogom – odatle i kasniji nadimak Kapetan Miša.

Ipak, najveće bogatstvo Miša Anastasijević je stekao kao trgovac solju. Imao je monopol na izvoz soli iz kneževine Vlaške i Moldavije, a kasnije i na uvoz soli iz Austrougarske. Time je postao jedan od najvećih trgovaca solju na Balkanu.

Imao je oko deset hiljada ljudi u službi, 23 stovarišta u raznim krajevima i najmanje 74 brodova za prevoz. Zapisi govore da je u jednom trenutku posedovao 1,5 miliona dukata gotovine, što mu je obezbeđivalo položaj jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu.

Čovek koji je želeo da mu ćerka postane princeza

 

Izgled Kapetan-Mišinog zdanja 1867. godine, Foto: Wikipedia

Miša Anastasijević je bio veliki dobrotvor i važio je za čoveka koji je pomagao svima koji bi mu pomoć zatražili – bio je mecena pisaca i zaštitnik slikara… opraštao je dugove, finansirao biblioteke i škole, poklanjao garderobu ženama i miraz siromašnim devojkama.

Izgradnja kapetan-Mišinog zdanja započeta je 1857. godine. Palata je sagrađena prema planovima češkog arhitekte Jana Nevole i trebalo je da bude svadbeni poklon za Mišinu ćerku Saru i princa Đorđa Karađorđevića, sina Alekse Karađorđevića, rođenog brata kneza Aleksandra. Kapetan Miša Anastasijević je pokušao na Svetoandrejskoj skupštini da dovede svog zeta Đorđa na presto Srbije, ali nije uspeo u toj nameri.

Nakon toga, Kapetan Miša je zgradu zaveštao “otečestvu“ za smeštaj više kulturnih i prosvetnih ustanova tadašnje Kneževine Srbije. U nju se odmah nakon izgradnje uselila Velika škola, zatim Gimnazija, pa Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka, Narodni muzej i na kraju Rektorat Beogradskog univerziteta.

A šta je bilo sa Kapetan-Mišom?

 

Spomenik kapetan Miši u dvorištu istoimenog zdanja, Foto: Wikipedia

Razočaran što nije uspeo da Karađorđeviće dovede na vlast i tako svojim potomcima obezbedi vladarsku titulu, kapetan Miša Anastasijević je napustio Srbiju i kasnije retko dolazio.

U decenijama koje su usledile napustio je sve poslove sa solju i nakon toga samo trošio i rasipao novac. Istoričari kažu da je na to verovatno presudno uticala činjenica da nije imao muške dece, pa ni “da za koga čuva” novac. Umro je 27. januara 1885. u 81. godini života.

Njegova ćerka Sara je u braku sa Đorđem Karađorđevićem imala dva sina – Aleksu i Božidara, ali oni nisu imali potomaka, pa se tako kapetan-Mišina loza zauvek ugasila.