Ako posetite muzej Prado u Madridu verovatno ćete zapaziti da jedna umetnička slika zauzima posebno mesto u vrednoj kolekciji. Reč je od delu Franciska Goje "Gola maja" , za koju će vam tamošnji, a i mnogi svetski stručnjaci reći da je prva slika nagog tela u istoriji umetnosti. Kako je slika nastala početkom 19. veka dobila tako značajnu titulu, pitanje je na koji je teško dati odgovor, naročito ako imamo u vidu da su mnogobrojna remek-dela iz renesanse i antičkog perioda takođe slavila lepotu nago ljudskog tela. 

 

U prilog Gojinoj “Maji” ide to što su dela antičke umetnosti u svom nastajanju bila otelotvorenje inspiracije koja potiče iz legendi. Zbog toga su mitske scene sa nagim protagonistima bili bolje prihvhaćene od strane svetovnih vlasti, verskih autoriteta, i u umetničkim krugovima.

Gojino remek-delo nastalo na izdisaju mračnog srednjeg veka, nije imalo nikakvih dodirnih tačaka sa mitologijom pa ni sa paganstvom. Pojedini poznavaoci tog perioda istorije veruju da je junakinja bila jedna od Gojinih muza, u stvarnosti 13. vojvotkinja od Albe.

Ipak, u umetničkim krugovima se često apostrofira činjenica da se vreme nastanka slike apsolutno ne podudara sa periodom Gojinog druženja sa pomenutom plemkinjom – 1796. ili 1797. godina. Drugi pak veruju da je slika nastala u vreme njihove strasne romanse koja datira sa početka 19. veka.

Treća teorija o nastanku ovog dela govori da je “Gola maja” nastala po modelu Pepite Tudo, ljubavnice tadašnjeg španskog premijera Manuela de Godoja. Tokom njegovog mandata, u rezidenciji jeste pronađena famozna “Gola maja” ali i delo koje je prema proporcijama apsolutno identično intrigantnijoj slici – “Obučena maja” . 

 

Ime joj je dala Inkvizicija

Slike su se nalazile u vlasništvu familije Godoj sve do 1808. godine kada je kralj Ferdinand VII zaplenio njihovu imovinu.

Gojina dela su se našla u rukama katoličke Inkvizicije. Autor je vrlo brzo pozvan na “božji sud” , kako bi u odbranu javnog morala objasnio motive koji su ga podstakli da napravi svoje delo. Naravno, zahtevano je da prizna i ko ih je naručio. Veruje se da su slike u vreme dok su bile u premijerskoj rezidenciji nosile naziv “Ciganke”. Kada ih je otkrila Inkvizicija, dobijaju sadašnji naziv – Maja (na španskom maha) nije vlastita imenica, već pogrdni naziv za ženu nišeg staleža koja se u javnosti ponaša slobodno i provokativno. 

Postoje opravdane sumnje da između nastanka oba ova dela postoji određena vremenska razlika. Postavlja se pitanje zašto je premijer tražio uštogljenu verziju “La maja desnuda”.

Jedno od najlogičnijih objašnjenja leži u konzervativnim moralnim obrascima koji su vladali u ondašnjoj Španiji. Ne traba naglašavati da su svi – od pukog siromaha preko intelektualaca, umetnika i vlasti, drhtali u strahu od katoličke Inkvizicije.

“Obučena maja” je stajala na zidu premijerskih odaja, a ispod nje se nalazila njena “slobodnija” dvojnica. U umetničkim krugovima Španije još uvek postoji uverenje da su se platna nalazila na istom ramu, ali na različitim stranama.

Premijer je tako mogao da bira koja mu je milija u zavisnosti od okolnosti u svojoj rezidenciji. “Gola maja” je tokom njegovog mandata oslovljavana kao “Venera” , dok je slika odevene žene bila jednostavno nazvana “Maja” . Posetioci su imali priliku da vide manje intrigantniji akt, a kada bi premijer povukao ručicu pred njim bi se ukazala zanosna Venera. 

Sin Franciska Goje je svojevremeno odbacio ovakvu podelu, rekavši da samo obe slike čine jedno celovito umetničko delo. Tako je veliki umetnik sjedinio nebesku lepotu poistovećenu sa čednošću , i ovozemaljsku koja je prožeta sladostrašću. Tako je genijalni Goja uspeo da izjednači platonsku ljubav sa čulstvenom.