Posvetio je život pisanju o prilikama u ruskom društvu, a njegove poruke o životu i ljudima su toliko univerzalne da ih i danas sa jednakom aktuelnošću citiramo.

Lav Nikolajevič Tolstoj rođen je 1828. na grofovskom imanju u Jasnoj Poljani gde je  proveo veći deo svog života. Nakon smrti oca Nikolaja Iliča Tolstoja i majke Marije Tolstoj, o njemu, njegovoj braći i sestrama brinuli su bliski rođaci.

Iako je vodio poreklo od stare aristokratske porodice i imao sve uslove da završi studije i izgradi karijeru državnog službenika, Tolstoj je napustio studije i vratio se na svoje imanje, gde je bio predan svakidašnjim poslovima i okrenut ljudima. Naročito se trudio da pomogne seljacima, da im olakša poslove, a svoje kmetove je čak i oslobađao, dajući im zemlju i čineći ih svojim gazdama.

Grof koji radi sa seljacima

Pokušao je da razume sve nedaće ruskog naroda, da ukloni sve razlike izazvane jakim siromaštvom, oskudicom i bedom, te je na svom ličnom primeru (grof koji je obrađivao zemlju zajedno sa seljacima) pokazao da su svi ljudi jednaki i da svi imaju ista prava.

sr.wikipedia.org

Da ceni narod i da se bori za njihova prava potvrdio je i otvaranjem škole u Jasnoj Poljani koja je bila namenjena obrazovanju dece siromašnih seljaka. Cenio je slobodoumlje, svestranost, zakone koji svakome donose napredak; podržavao je revolucioanarne ideje i osuđivao nemoral i nepravdu vlasti, zbog čega je dolazio u sukob sa plemstvom, vlastima, crkvom, a čak i sa porodicom.

Tugujući zbog razlika u društvu i korumpiranošću vlasti govorio je:

“Okupili se zločinci koji su opljačkali narod, nakupili vojnika i sudija da štite njihovu orgiju, i – piruju. Narodu ne ostaje ništa drugo nego da opljačkano otme nazad”, govorio je tugujući zbog razlika u društvu i korumpiranošću vlasti.

O svim aktuelnim problemima i nepravdama intenzivno je pisao u člancima, traktatima, ogledima, pod nazivima: “Pa šta da radimo”, “O gladi”, “U čemu je moja vera”, “Ne mogu da ćutim”, dotičući pitanje čovekove egzistencije.

Tolstoj je bio oženjen Sofijom Andreevnom, sa kojom je imao trinaestoro dece, ali je samo osmoro njih preživelo detinjstvo. Sofija je svojevremeno pomagala suprugu prepisujući njegove ručne radove, a bila mu je i velika podrška tokom pisanja njegova dva najveća romana: Rat i mir i Ana Karenjina.

Plodna i svestrana ličnost kao što je bio Tolstoj dao je veliki doprinos književnosti, koja mu je još za života donela svetsku slavu, ali je takođe bio značajan i u oblasti pedagogije.

Nakon duge i teške bolesti, Lav Nikolajevič Tolstoj preminuo je 1910. godine, u 82. godini života. Pet hiljada ljudi okupilo se da isprati slavnog književnika, aristokratu, ukratko – svestranu  i velikodušnu ličnost.

Književno stvaralaštvo

L. N. Tolstoj jedan je od najvećih i najznačajnijih pisaca ruske književnosti. Počeo je da piše u dvadeset i četvrtoj godini života i to autobiografske novele “Detinjstvo”, “Dečaštvo”, “Mladost” (1852–1856). Iako se kasnije Tolstoj odricao ovih dela, one su nesumnjivo posvedočile o detinjstvu i odrastanju pisca, te se kao njegovi najraniji radovi svrstavaju u autobiografsku prozu.

Zatim je usledila i zbirka pripovedaka “Sevastopoljske priče” (1855), inspirisana Tolstojevim iskustvom stečenim u Opsadi Sevastopolja, kao traumatičnim i ispunjenim strahotama rata. Poznata je i pripovetka “Smrt Ivana Iljiča” (1886).

Iako se Tolstoj oprobao i kao dramski pisac, sa dramom “Živi leš” (1904), ipak će najveći doprinos svetskoj književnosti dati svojim romanima: “Porodična sreća” (1859), “Kozaci” (1862), “Vaskrsenje” (1899), a naročito romanima “Rat i mir” (1869) i “Ana Karenjina” (1877).

Šezdeset godina studioznog i predanog rada stvorile su širok i obiman književni opus, ali poznata je i činjenica da se Tolstoj svojim delima neprestano vraćao, korigovao ih, dorađivao, čak i stvarao nekoliko verzija istog dela. Ova činjenica govori o tome da je Tolstoj bio izuzetno posvećen pisanju, te da je stvaralački proces smatrao ozbiljnim i odgovornim poslom.

Tolstoj kao pedagog

Malo je poznat Tolstojev pedagoški rad kojem je bio predan gotovo isto kao i književnosti. Otvaranje škole u rodnoj Jasnoj Poljani i pružanjem mogućnosti deci siromašnih seljaka da se školuju, bili su prvi koraci kojima je krenuo u oblast pedagogije, a nastavio je zalaganjem za nove metode učenja.

Obilazeći škole u Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj shvata da organizacija školstva nije ni slična njegovim idejama kako se nastava treba odvijati. On oštro kritikuje tradicionalni pristup koji je bio prisutan gotovo u svim školama, a koji se zasnivao na pasivnoj poziciji učenika i strogim pravilima.

Tolstoj je bio na strani slobodne prirode deteta, jer jedino ako mu ne uskrate slobodu, dete će voleti školu. Smatrao je da gradivo mora da se povezuje sa svakodnevnim iskustvom, ličnim primerima, te da dobra organizacija škole ima najveći udeo u kvalitetnom vaspitanju i obrazovanju deteta.

Njegova škola bila je u skladu sa načelima koje je zastupao, te nije postojao određeni plan i program niti raspored časova, a deca su mogla da dođu i odu kad požele; učionice su odisale toplinom, vedrim bojama, te su deca više volela da provode vreme u školi nego kod kuće.

U okviru predanog pedagoškog rada objavio je “Azbuku”, “Novu azbuku”, “Rusku knjigu za čitanje”, a pokrenuo je i časopis “Jasna Poljana” gde je često iznosio svoje stavove u vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem dece. I danas su, mnogo godina od Tolstojeve smrti, njegovi radovi priznati i izuzetno cenjeni u oblasti pedagogije.



loading...