Sve do 1903. godine, Košutnjak je bio gusta šuma i zatvoreno dvorsko lovište dinastije Obrenovića, da bi neposredno posle Majskog prevrata, šuma postala dostupna građanima. U podnožju brda, gde se i nalazilo kneževsko lovište košuta, izvire kristalno bistra hladna voda kristalno, na mestu koje je tokom poslednjih 150 godina poznato kao Hajdučka česma.
Iako je ovaj deo Košutnjaka delimično urbanizovan i pretvoren u prometnu saobraćajnicu, voda koja protiče kroz cevi daleko je čuvena po svojoj svežini. Iako nema zvaničnu potvrdu o ispravnosti, ona decenijama krepi dušu i telo Beograđana.
Atentat
Relevantnih podataka o danu kada je ovaj izvor pretvoren u javnu česmu nema, ali je sigurno da se ona vremenom pretvorila u pravi spomenik prirodi. Prvi značajni događaj po kome je ovo mesto ostalo upamćeno u srpskoj istoriji jeste atentat na kneza Mihaila.
U nedelju, 29. maja 1868. godine, na stotinak metara od izvora ubijen je knez Mihailo Obrenović, a sa njim i Anka Konstantinović, sa čijom je ćerkom Katarinom tokom poslednjih meseci života planirao da se oženi. Tom prilikom ranjen je knežev ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanin, kao i sama Katarina. Za atentat su optuženi, a vrlo brzo i osuđeni na smrt, braća Radovanović i članovi porodice Nenadović, čije su rodbinske veze sa Karađorđevićima bile vrlo bliske.
O samoj izgradnji česme zna se vrlo malo zna, veruje se da je podignuta krajem 18. veka. Jedan od prvih zapisa o česmi pronađen je u spisima Dositeja Obradovića. Srpski pisac i prosvetitelj želeo je da večno počiva baš u blizini ovog izvorišta.
Prvi maj
Košutnjak je sredinom prošlog veka postao veoma popularno izletište žitelja grada koji je nezadrživo rastao. Svaki slobodan i sunčan dan izmamio bi na stotine razdraganih izletnika koji su rado uživali u prirodnim lepotama i vodi kao daru prirode. Niti jedan veliki praznik nije mogao da prođe bez masovnog okupljanja. Ipak, Košutnjak se kao veliko izletište prvi put spominje mnogo ranije, još 1904. godine. Tada su srpski komunisti po prvi put na ovom mestu obeleželi 1. maj.
Koncert kod Hajdučke česme
Kada se spomene Hajdučka česma, generacije koje su odrastale u bivšoj zemlji ovo mesto pamte po spektakularnom koncertu najpopularnijeg rok sastava bivše Jugoslavije. Bijelo dugme je tog 28. avgusta 1977. godine održalo najveći rok koncert, koji po svom značaju, atmosferi i velikoj energiji verovatno više nikada neće biti ponovljen.
Ideja za “Koncert kod Hajdučke česme” potekla je od novinara Pece Popovića, a spektakl je bio svojevrsni oproštaj Gorana Bregovića od publike, jer ga je čekalo odsluženje vojnog roka. O broju posetilaca spekuliše se punih 40 godina, a procene se kreću od 40.000 do neverovatnih 100.000 ljudi. Kasnije su Dugmići objavili album pod nazivom “Koncert kod Hajdučke česme” a tiraž je bio milionski.
Pored velikih napora da se ovo mesto zaštiti od izvora zagađivanja i ostane prirodna oaza, na tom polju je malo šta urađeno. Svakodnevno na hiljade automobila prolazi ovuda, a sve je teže održati bakteriološku i hemijsku ispravnost vode koja prolazi kroz čuvene “tri lule”.
Tokom prošle godine, Gradski zavod za javno zdravlje, prema rezultatima analiza sa terena, utvrdio je da voda sa ove česme nije za piće. Ipak, oni koji je piju čitavog života, tvrde da je voda sa česme ispravna, te da je sve zavera industrije flaširane vode. Zbog toga se i table sa upozorenjem u blizini ovog izvora ne zadržavaju dugo.
