Ime Karela Sočeka ostaće upamćeno u stvaranju jednog holivudskog žanra. Ali, njegovo zanimanje bi se teško moglo pojednostaviti kao "kaskader“. Sočeka je bio tip čije je osnovno zanimanje bilo prkošenje smrti, bez obzira na broj kamera koje ga snimaju. I mora mu se priznati da je bio sjajan u svome poslu! Od stotina vratolomija koje je izveo, imao je samo jednu pogrešnu. Tako je doživeo svoj neslavan kraj.
Na ivicama Nijagarinih vodopada, Karel je snimao intervju, u kojem je potvrdio da već mesecima planira svoju novu vratolomiju. Tada je najavio da će se nekoliko dana potom, spustiti niz Nijagarine vodopade u specijalno dizajniranom buretu.
Ova objava je izazvala veliku pažnju, pa su se u zakazano vreme pojavili brojni novinari, radoznalci, navijači, ali i policija. Soček se pojavio na vrhu vodopada, na pedesetak metara visine, zajedno sa crvenim buretom na kome je pisalo “Nije bitno da li ćeš uspeti ili ne, bitno je da održiš svoju reč…ili to barem pokušaš.“
Publika ga je egzaltirano pozdravila, a nekoliko trenutaka kasnije, videla je crveno bure kako se stropoštava niz vodopad. Tih nekoliko sekundi koliko je trajao “pad“, niko nije disao, naročito nakon što je prošlo neko vreme pre nego što se bure otvorilo, i iz njega izašao oduševljeni Karel.
Bio je povređen, krvav, ugruvan, ali je preživeo i uspeo u svom naumu. Zabavu i oduševljenje koje je usledilo donekle je pokvarila policija, koja je privela Sočeka jer nije imao odgovarajuće dozvole za izvedenu vratolomiju. Nakon što je kažnjen sa 500 dolara, Kerol je konačno mogao da uživa u slavi koju je, zahvaljujući medijima, stekao.
Hjustone, imamo problem…
Potom je Karel shvatio da je neimar, te je odlučio da napravi muzej na Nijagari, koji bi prevashodno bio posvećen vratolomijama izvedenim na vodopadu. Našao je kompaniju koja bi delimično finanasirala projekat, ali to nije bilo dovoljno. Odlučio je da sveže stečenu slavu iskoristi za prikupljanje sredstava.
Neverica je zavladala nakon što je najavio svoj sledeći poduhvat. Rekao je da će, kao deo narodske tradicionalne manifestacije “Šou uzbuđenja i derbi destrukcije“, da se u svom improvizovanom buretu spusti sa krova Hjustonskog aerodoma, jedne od najvećih sportskih građevina na svetu. Iako su mnoge njegove kolege, poznate po svojoj hrabrosti, govorile, pa i apelovale, na Kerola da to ne pokušava, čovek je dao reč i nije želeo da je pogazi.
Tog 19. januara 1985., na Aerodomu se okupilo oko 35.000 ljudi. Iako je upriličen ceo neverovatni šou karakterističan za manifestaciju koja se održavala, zvezda večeri je bio Karel Soček.
Na vrhu stadiona njegovo specijalno bure izgledalo je jako maleno, i skoro nemoguće da izdrži takav pad. Na dnu je postavljen bazen sa vodom, takođe nevelik – 4 metara dubok i 5 metara širok, koji je trebao da ublaži direktan sudar sa tlom.
Svih 35.000 ljudi je sa nevericom gledalo brutalni pad, koji se nije završio kako je zamišljen. Naime, bure je palo na ivicu bazena sa vodom, te tako voda nije odigrala ulogu koja joj je bila namenjena.
Stadionom se orio aplauz, dok se u buretu Karel borio za život. Udarac od pada je bio prejak, te je ubrzo hitna pomoć uletela na stadion. Spaček je odveden u bolnicu, a publika je ovacijama pozdravljala svog heroja, i dalje misleći da nije ozbiljno povređen.
U Kanadi junak spava
Međutim, sutradan su mediji preneli tužnu vest – Karel Spaček, heroj sa Nijagare, poginuo je nakon svoje akrobacije na aerodomu.
Po medijima su se ređale njegove kolege kaskaderi, koji su Spačekove poduhvate dizali u nebesa i stavljali ga na pijedestal najhrabrijeg čoveka XX veka.
Sahranjen je na groblju Dramond Hil, na Nijagarinim vodopadima, u Kanadi. Imao je samo 37 godina.
