Posle Druge beogradske gimnazije, u kojoj je maturirao 1912. godine, knez Pavle Karađorđević upisao je Oksfordski univerzitet. Od mladosti je bio sklon umetnosti i najveći deo slobodnog vremena posvećivao je svojoj kolekciji slika i umetničkih predmeta. Voleo je da putuje i maštao je o tome da otvori galeriju u Beogradu.

Muzej kneza Pavla prerastao je u današnji Narodni muzej, a više o ovoj instituciji možete pročitati OVDE.

Međutim, ubistvo kralja Aleksandra Karađorđevića u Marseju 1934. godine nateralo je Pavla da se odrekne snova i bajkovitog života sa kneginjom Olgom i njihovo troje dece – Aleksandrom, Nikolom i Jelisavetom i da postane knez-namesnik. Preuzeo je vlast ni ne sanjajući da će to skupo koštati i njega i njegove najmilije.

U Jugoslaviji je tinjalo, a Evropa je gorela. Hitler je jačao i knez Pavle je bio sa suprugom poseti Berlin 1. juna 1939. godine. Hitler je priredio vojnu paradu kako bi ostavio utisak na srpskog vladara, a osim Pavla i Olge ovom susretu prisustvovao je i Ivo Andrić, književnik i naš tadašnji ambasador u Nemačkoj.

Tokom večere u Berlinu, Hitler je održao govor, a ovaj odlomak govori o tome kakvo je mišljenje o Jugoslaviji imao ovaj diktator:

Nemačko prijateljstvo prema jugoslovenskom narodu nije poniklo samo iz ličnih pobuda. Ono je dobilo svoju dubinu i trajnost usred tragičnih okolnosti svetskog rata. Nemački je vojnik tada naučio ceniti i poštovati svog izuzetno hrabrog protivnika. Verujem da je i sa druge strane bilo tako. Ovo međusobno poštovanje učvršćuje se zajedničkim političkim i državnim interesima. Tako mi vidimo i u Vašoj sadašnjoj poseti, Kraljevska Visosti, samo živi dokaz za tačnost ovog našeg shvatanja i mi se zato nadamo da će se nemačko-jugoslovensko prijateljstvo razvijati dalje i u budućnosti, te da će postajati sve bliskije. U Vašem prisustvu, Kraljevska Visosti, vidimo takođe i radosnu priliku za otvorenu i prijateljsku razmenu misli, koja će – u to sam uveren – moći da bude u ovom smislu samo od koristi za oba naša naroda i države. U to verujem tim više, što će čvrsto utemeljen i pun poverenja odnos Nemačke prema Jugoslaviji sada pošto smo zbog istorijskih događaja postali susedi sa zajedničkim granicama utvrđenim zauvek, ne samo osigurati trajan mir između naših naroda i država, nego će sem toga moći predstavljati činilac smirivanja za naš nervozno uzbuđeni kontinent. A ovaj je mir cilj svih onih koji su zaista voljni dati se na posao izgrađivanja…

Adolf Hitler, uprkos trudu, nije uspeo da ostavi najbolji utisak na Karađorđeviće. Iako se na fotografijama vidi da se kneginja Olga smeje u njegovom društvu, postoje zapisi da je bila izuzetno zabrinuta i da je nekoliko puta izrazila svoje nezadovoljstvo, strah, pa i gađenje prema nemačkom nacističkom vođi. Više o životnoj priči naše kneginje pročitajte OVDE.

Već sutradan, 2. juna, Karađorđević je Alfonsu od Španije rekao da je Hitler lud!

NI HITLER NIJE BIO ODUŠEVLJEN

Druženje sa Karađorđevićem nije prijalo nemačkom diktatoru, koji je za kneza Pavla rekao da je “klizav kao jegulja”.

Kad čovek pomisli da će izvući čvrst dogovor, on se sakrije iza svog parlamenta – rekao je firer.

Knez Pavle se sećao neobične uzbuđenosti nemačkog diktatora dok je držao monolog o “zlatnim dečacima, temelju arijevske rase”. Jugoslovenski namesnik tvrdio da je Hitler u tim momentima imao skoro “libidozno ushićenje”.

– Ruke su mu meke, kao kraci meduze. Osećate jezu od njihovog dodira. Lice žuto, kao u voštane figure – rekao je knez Pavle opisujući susret sa Hitlerom.

Sredinom jula, američkom ambasadoru Džozefu Kenediju, prilikom njihovog susreta u Londonu, knez Pavle je izneo svoje utiske o poseti Nemačkoj. Otac budućeg predsednika SAD, odmah je obavestio Vašington.

On (knez Pavle) kaže da su ga tri stvari impresionirale u toku posete Hitleru: – pre svega, Hitler je ubeđen da se britanska imperija raspada i da zato neće biti u stanju da izdrži naporan rat, iako im hrabrost ne nedostaje; drugo, konstatovao je istu situaciju i u Londonu i Parizu: kad je Hitlera i Geringa upitao šta znaju o Rusiji – odgovorili su mu – “ništa”; treće, za Geringa misli da je pristojan momak, vrlo sposoban i veoma raspoložen da bude konstruktivan – pisao je Džozef Kenedi.

Situacija se ipak odvijala nepovoljno po Jugoslaviju i njene saveznike. Tog 25. marta 1941. potpisan je protokol u Beču o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Dva dana kasnije, 27. marta, širom zemlje su izbile velike demonstracije koje su za posledicu imale smenu tročlanog namesništva na čelu sa knezom Pavlom Karađorđevićem.

Više o ovim događajima možete čitati KLIKOM OVDE!