Bio je 7. februar 1979. godine, kada se policajac Espedito Dijas u gradu Estioga na jugoistoku Brazila spremao da završi smenu. Zazvonio je telefon, bio je to hitan slučaj jer je Dijasu javljeno da se jedna osoba udavila na plaži Enseada, piše BBC na srpskom.

Kada je policajac stigao tamo, zatekao je napuštenu plažu i telo pored koje je stajala Austrijanka Lizelot Bozart.

“Ništa više nisam mogao da uradim. Čovek je ležao i nije davao nikakve znake života”, rekao je 72-godišnji Dijas za BBC Brazil.

Lažni identitet

Šest godina kasnije ceo svet je saznao da je ovaj čovek imao lažni identitet. 

U pitanju je bio Jozef Mengele, jedno od najpoznatijih imena učesnika u Holokaustu, optužen da je odgovoran za ubistvo 400.000 Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Mnogi od njih su bili žrtve okrutnih medicinskih eksperimenata u koncentracionom logoru Aušvic.

Ali, kako je doktor poznatiji po nadimku “Anđeo smrti”, završio u Brazilu? 

Wikipedia/Yad Vashem

Kao i mnogi nacistički zločinci, Mengele je potražio skrovište u Argentini, zemlji koja je gajila određene simpatije prema Berlinu – tolike da je objavila rat Silama osovine mesec dana pre nego što se konflikt zvanično završio, a pritom je oduvek imala i veliku nemačku dijasporu.

“Mengele se u Argentini osećao kao kod kuće”, objasnio je brazilski istoričar Markos Guterman, autor knjige o begu nacističkih zvaničnika u Južnu Ameriku posle Drugog svetskog rata.

Osim Mengelea, i drugi ozloglašeni nacistički glavešina Adolf Ajhman, idejni tvorac Konačnog rešenja – plana genocida nad Jevrejima, pobegao je u Argentinu. Ajhmana su 1960. izraelski agenti kidnapovali u Buenos Ajresu, a pogubljen je posle suđenja dve godine kasnije u zatvoru Ajalon u Ramli.

Mengele je bio lociran 1959. godine, čak i pre Ajhmana, ali je pobegao prvo u Urugvaj, zatim Paragvaj, a na kraju je završio u Brazilu.

“Plašio se da bi mogli da ga uhvate. Samo zbog toga je došao u Brazil”, dodao je Guterman.

Aušvic

Aušvic
Wikipedia

Mengele je rođen 1911. godine u Ginzburgu, a otac mu je bio bogati industrijalac. Ipak, umesto da nasledi očev posao, Mengele je odlučio da postane lekar.

U Aušvic je došao početkom 1943. godine i imenovan je za šefa lekarske službe logora. 

“Mengele je bio najveći sadista u logoru. Izigravao je boga i zapečatio sudbinu ljudi koji su dovođeni u Aušvic”, navodi američki novinar Džerald Pozner, autor knjige Mengele – kompletna priča.

Neki logoraši bili su prisiljavani da rade, a drugi su završavali u gasnim komorama. A bila je i treća grupa koju su činili blizanci, osobe patuljastog rasta, hendikepirani i deca. Oni su postali zamorci u Mengeleovim stravičnim eksperimentima.

Njegova istraživanja nisu imala nikakve veze sa naukom, a pored ostalog bila su zasnovana na “testiranju granica ljudi kada su upitanju veoma visoke temperature”. Često je tokom eksperimenata koristio ključalu vodu, a ženama je ubrizgavao tečni cement kako bi procenio efekte sterilizacije.

MONSTRUM SA MOZGOM GENIJA: Zašto je Mengele pristao da bude ‘doktor smrt’?

Kada je postalo jasno da će Nemačka doživeti poraz u Drugom svetskom ratu, nacistički zvaničnici su imali tri opcije – samoubistvo, zatvor ili bekstvo. 

Mengele je pobegao 17. januara 1945, deset dana pošto su sovjetske trupe oslobodile Aušvic. Potom su ga zarobili Amerikanci, ali ga nisu prepoznali i pušten je na slobodu u julu iste godine.

Sledeće četiri godine radio je na jednoj farmi krompira na jugu Nemačke, posle čega je otputovao u Argentinu.

Izraelski istražitelji su 1959. godine pronašle Mengelea, a nemački organi su izdali nalog za hapšenje. Ipak, dok je argentinska vlada prihvatila taj nalog, Mengele je već nestao.

Pustinjak

Mengele je u Brazil došao 1961. godine, a koristio je ime Peter Hohbihler. Živeo je u mestu Nova Evropa, koje se nalazi 318 kilometara severno od Sao Paula.

Zahvaljujući pomoći Volfganga Gerharda, pristalice nacista koji je živeo u Brazilu od 1948, upoznao je mađarski bračni par koji ga je unajmio da vodi njihovu plantažu kafe, a u prvom trenutku nisu znali Mengeleov pravi identitet.

Pošto se plašio hapšenja, Mengele je vrlo retko napuštao kuću i dane je provodio čitajući Getea i slušajući Štrausa.

A kada je izlazio, činio je to maskiran i vodeći čopor dobro dresiranih pasa. Mađarski par koji ga je unajmio je kasnije saznao pravi identitet svog uposlenika, ali je Mengele “kupio” njihovo ćutanje.

Traži se “živ ili mrtav”

Mengele
Wikipedia/Jackdawson1970

Poslednje Mengeleovo skrovište bio je Sao Paulo, najveći brazilski grad. Tamo je bio gost Lizelot i Volframa Bozerta, sa kojima je bio i na dan smrti.

Svake večeri nacistički doktor je sakrivao pištolj ispod jastuka pre nego što krene na spavanje, a sve zbog straha od hapšenja. U to vreme na snazi je bila poternica, Mengele se tražio živ ili mrtav, a nagrada je iznosila tri miliona evra.

Mengelea je 1977. godine posetio najstariji sin, Rolf Jenkel, koji je tokom te dve nedelje u Brazilu slušao od oca šta se dešavalo u Aušvicu. Jenkel je u televizijskom intervjuu 1986. otkrio da Mengele ni u jednom trenutku nije pokazao znake pokajanja ili osećaj krivice.

“Nije priznao da je činio loše stvari. Rekao mi je da je samo slušao naređenja”, tvrdio je.

Smrt i otkrivanje identiteta

U to vreme Mengele je već preuzeo identitet Volfganga Gerharda, koji se vratio u Austriju. I upravo pod tim imenom je ovaj ratni zločinac sahranjen u gradu Embu das Artes blizu Sao Paula.

Njegovi ostaci bi verovatno i dalje bili tamo da 1985. godine nemačka policija nije presrela pisma koje su Bozertovi poslali Hansu Sedlmajeru, koji je svojevremeno bio zaposlen kod porodice Mengele. Nemci su o tome obavestili brazilsku policiju, a posle pretresa porodične kuće Bozvortovih istina je izašla na videlo.

Nakon decenija ćutanja progovorio SIN DOKTORA MENGELEA: “Sve vreme sam znao gde se moj otac krije” (VIDEO)

Mengelovi ostaci su ekshumirani u julu iste godine i istraga je potvrdila identitet. Sedam godina kasnije u Engleskoj je urađena i DNK analiza koja je potvrdila da se radi o “Anđelu smrti”.

Jenkel nikada nije otišao po očevo telo, koje se već decenijama nalazi zaključano kako bi se sprečile posete pristalica nacističkog pokreta.

Pre tri godine, jedan od eksperata koji je učestvovao u ekshumaciji, Danijel Romero Munjoz, počeo je da koristi neke Mengeleove kosti za predavanja forenzičke medicine na univerzitetu u Sao Paulu.