Kao i mnogi drugi rani članovi Nacionalsocijalističke radničke partije Ernst Rem je bio veteran iz Prvog svetskog rata i borio se na Zapadnom frontu. Tokom 1919. godine učlanio se u Nemačku radničku partiju koja je kasnije prerasla u Nacionalsocijalističku radničku partiju i tu je upoznao Adolga Hitlera. Njih dvojica su uskoro postali bliski prijatelji i saradnici, piše portal Allday.com.

Rem je učestvovao u propalom Pivničkom puču 1923. godine. Nakon toga je osuđen na petnaest meseci zatvora zbog izdaje, ali je pušten na uslovnu slobodu. Bio je jedan od najčešćih posetilaca Hitlera dok je on služio svoju zatvorsku kaznu i od njega je dobio odobrenje da osnuje i razvija SA – paravojnu jedinicu Jurišnih odreda Nacističke partije i pripremi sve za uspinjanje na vlast nakon Hitlerovog izlaska iz zatvora.

Do 1933. SA je brojao oko tri miliona pripadnika, što je Remu dalo veliku moć. Sa druge strane, ostalim visokim članovima partije, Rem je predstavljao pretnju. Ovo je bilo naročito izraženo u slučaju Hajnriha Himlera, vođe SS-a, jedinice koja je bar po brojnosti bila mnogo manja od SA formacija.

Jedini koji se Hitleru obraćao sa “ti”

Wikipedia/German Federal Archives

Ipak, Remu je bila dovoljna podrška Hitlera. On je bio jedini koji je velikog vođu smeo da zove Adolf. Svi ostali su ga zvali “moj fireru”. 

Tvrdokornim nacistima Rem je smetao i iz još jednog razloga. On i njegov zamenik Edmund Hejns bili su homoseksualci, i njihovo ponašanje je za mnoge bilo neprihvatljivo. Hitleru, koji je sigurno bio svestan seksualne orjentacije svog druga, ovo, bar u prvim danima, uopšte nije smetalo.

Međutim, njihov blizak odnos, kao i činjenica da je Rem bio jedini koji se tako ponašao u prisustvu nacističkog vođe, doveli su do glasina da je i Hitler homoseksualac.

Nakon što je Hitler 1933. godine dobio veliku moć nakon pada vlade Kurta fon Šlajhera, Rem je očekivao da će se organizovati druga revolucija, ustanovljena na čvrstom socijalizmu. Mnogo ljudi iz SA su bili iz radničke klase, i imali su takva očekivanja od Hitlera.

VAŽNO JE DA ZNATE! Kako je HITLER DOŠAO NA VLAST? Jednom rečju – LEGALNO!

To se nikad nije dogodilo, zato što je Hitleru bila potrebna pomoć krupnih kapitalista, kojima se ne bi svidela ideja davanja većih prava radnicima. Tako su pripadnici Remove jedinici uskoro postali problem za nacističkog vođu.

Remov pad

Wikipedia/German Federal Archives

Ernst Rem je napravio najveću grešku u februaru 1934. kada je predložio da se Nemačka vojska integriše u SA jedinice. Visoki armijski oficiri su bili šokirani tim predlogom. Hitler nije imao veliko poverenje u njih, ali je znao da mu je potrebna vojska na njegovoj strani. Zbog toga je morao da odbije Remov predlog.

HITLER I OKULTIZAM: Firerov najbliži saradnik bio je opsednut pravljenjem NACISTIČKOG KAMELOTA

Negde u to vreme, trojica nacističkih vođa krenula su da kuju plan za svrgavanje Ernesta Rema. Herman Gering, Josif Gebels i Hajnrih Himler su u Hitlerovom prijatelju videli samo pretnju na svom putu ka moći. Oni su uskoro pokazali fireru dokumenta u kojima se tvrdilo da Rem uz pomoć Francuske planira da skine Hitlera sa vlasti. Autentičnost ovih dokumenata nikada nije potvrđena, ali nije ni bilo važno…

Nakon toga, Hitler je prelomio. Ubedio je Rema da želi da se sastane sa njim i ostalim liderima SA u Bad Viszeu 30. juna 1934. godine i da svi moraju da dođu. Rem nije posumnjao da se protiv njega nešto planira.

Noć dugih noževa

Između 30. juna i 2. jula, u onome što će kasnije postati poznato kao “Noć dugih noževa”, Rem i svi viši oficiri SA su uhapšeni. Većina je odmah ubijena. Hitler je međutim, oklevao sa pogubljenjem svog starog prijatelja. Umesto toga, ponudio je Remu da se sam ubije.

Nakon što mu je predočena ova opcija, Rem je navodno rekao: “Ako ću biti ubijen, neka to Adolf uradi sam”.

Nakon više od 70 godina progovorila ĆERKA KOMANDANTA AUŠVICA: “Moj tata je bio najfiniji čovek na svetu”

Kada su se egzekutori vratili u Removu ćeliju našli su ga kako stoji, sa ispršenim golim grudima u znak prkosa. SS potpukovnik Mihael Lipert mu je pucao u srce.

U čistki je stradalo najmanje 85 ljudi, mada se konačan broj stradalih procenjuje na stotine, a više od hiljadu protivnika režima je uhapšeno. Hitler je dao legitimitet ovom činu kratkom objavom u kojoj je tvrdio da su pripadnici Jurišnih odreda proglašeni krivim za izopačenost, perverziju i neku vrstu zavere, iako nije bilo pomena o eventualnoj pobuni.

Sve ovo dešavalo se punih pet godina pre otpočinjanja Drugog svetskog rata.